понедељак, 05. март 2018.

Četvrta nedelja na dlanu

od 26.02. do 04.03.2018.



Dobrodošli u četvrtu nedelju na dlanu! O tome vam pričam

Slika nedelje: suton jednog zimskog dana


Ponedeljak 26.02.2018.

- Prava zima pred kraj zime. Iskrena da budem, uopšte joj se ne radujem. Ali zato su deca presrećna!

Utorak 27.02.2018.

- Sneg od nedelje 25.02. pa do jutros nije prestao da pada. Logično je da smo zatrpani snegom. Ceo dan danas akcija njegovog čišćenja. Divan povod za zagrevanje, skidanje kilograma i upalu mišića ruku.

- Divne misli iz jedne stare Sense: 


Sreda 28.02.2018.

- i opet čišćenje novonapadalog snega. Da, ovo je jedan od najuzaludnijih, ali neizbežnih zimskih poslova.

- Pomenuh već da čitam Vešticu iz Strašilova. Nažalost, nemam puno vremena za čitanje i čitam uglavom u večernjim časovima kada ostali ukućani odu na počinak. I da, zahvaljujući sadržini ove knjige, a k'o posle gledanja najstrašnijeg horor filma, priprema za spavanje mi nije nimalo prijatna. Samo iščekujem da će me neko zaskočiti iza leđa i da će mi se kakva utvara prikazati u ogledalu. Ta-na-na-na-ta-na-na-na!!! 

- A onda se opet radujem svakoj novoj večeri sa željom da knjigu što pre ''progutam''. Eto, takav utisak na mene ostavlja ovo delo Miloša Pertkovića i Antona Ivanoviča Leskova.

Četvrtak 01.03.2018.

- Dobro nam došao martu u zimskom maniru. Nisi baš morao da stigneš u ovakvom izdanju.

Petak 02.03.2018.

- Orhan Pamuk umalo da postane počasni građanin Sarajeva. 

Danas nam se u okviru projekta ''Vredni pažnje'' predstavljaju Medeni poklon - medenjaci. I naravno, u okviru posta poklon za vas.

Subota 03.03.2018.

- mačke se urođeno plaše krastavca. Zvuči smešno, ali je istinito. Pogledajte video: 


Nedelja 04.03.2018.

- Na današnji dan pre dve godine objavljen je prvi post na blogu O tome vam pričam. Pa, srećan nam blogorođendan! Dobrodošlicu sam vam tada poželele na -----> ovaj način. A šta smo sve to prošli zajedno za ova dva leta kazuje vam jučerašnji -----> post. O tome vam pričam

- I umesto pesme nedelje, ide još jedna slika. Slika koja karakteriše prethodne dane i svesrdno ih ispraća. Sneško Belić na njoj, zbog glupave teksture snega, jedva je uspeo da bude i ovoliki. Zasluge za njegov nastanak pripisujem mojim mališanima. Pozdrav Sneško i hvala, ali dosta nam je zime. Prosto vapimo za prolećem! 


Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

Нема коментара:

Постави коментар