среда, 21. јун 2017.

Spiner - da li ga imaš i ti?


’’Svako vreme nosi svoje breme’’. Ali, svako vreme nosi i pomamu za određenim vidom zanimacije.

Koji je to gadžet u poslednje vreme zavrteo svet i koji su gadžeti nekada vladali, o tome vam pričam.

Spiner (Fidget Spinner) vrti tamo gde burgija neće. Pre nego postanem svesna saznanja koje je u stvari to čudo koje svako živ ima u rukama, nesvesno sam ga ignorisala. Tek kada me je moje dete jednog dana pitalo ’’Mama, znaš li ti šta je to spiner?’’, kockice su se složile. Pa njega su kupovala deca ispred mene u radnji sa igračkama. Vrtela ga je detetova vaspitačica. Ugledala sam ga i kao aplikaciju na majici jednog momka. ’’Daaaa, znam šta je spiner!’’, odgovorila sam. A kako je moja devojčica tog dana, sad se već ne sećam iz kog razloga, zaslužila neku nagradu, pretpostavljate, ta nagrada je bila spiner.


Iskrena da budem, mislila sam da će biti jeftiniji. Kada me je opaučila njegova cena, shvatila sam da je, u punom jeku ovog, nazvala bih ga ’’izvlakačparaizdžepa’’, prosto nemoguć slučaj da bude jeftin. Ima ih od plastike, keramike, metala, onih koji svetle u mraku,... Ono što spiner zapravo pokreće jeste obični kuglični kotrljajući ležaj koji ima široku namenu u mašinskoj industriji, a za višeminutno okretanje zaslužan je specifičan, uglavnom trokraki dizajn ovog predmeta. I svaka čast pronalazaču! Poenta je da od nečeg postojećeg, što vrši neku drugu funkciju, napraviti nešto novo i originalno, što ovaj vrtaljot svakako jeste. A kažu da ima i korisne efekte na čovekovo bivstvovanje. Preporučuje se da ga vrte nervozne osobe koje grickaju nokte ili non-stop tresu nogom, hiperaktivnoj deci za fokusiranje pažnje, a ovakve igračke koje upošljavaju prste mogu biti korisne i deci sa autizmom. Ipak, mišljenja o njegovoj funkcionalnosti pored obične zabave su podeljena, pa je recimo nekoliko škola u Americi strogo zabranilo upotrebu spinera u svojim prostorijama.

Na osnovu svega ovoga dođe mi da se zapitam: čemu zapravo sve ovo? Odvajkada su nas spopadale svakojake izmišljotine koje uzmu toliko maha da bukvalno iskaču iz frižidera. Kad sam ja bila dete, na repertoaru su bili mirišljavi papirići i sličice automobila iz Turbo žvaka. Nekada su to bili klikeri, pa praćke čija su municija bili metkići od plastificiranih žica, savijeni u oblik latiničnog slova ’’U’’, pa pištoljčići na dijabole (plastične kuglice), ne baš tako bezazlene ako te pogode. Devojčice su igrale lastiš (bila je prava fora imati onaj najduži), pa preskakale vijaču i vrtele obruč (hulahop). Dođoše onda na red igrice, pa gurnuše u zapećak sve ove, u odnosu na njih, fine stvari za igru na otvorenom. Srećom, polako ali sigurno, svima postade jasno šta ima onu pravu vrednost, pa ponovo krenuše da naviru kreativne zanimacije a la kineska radnja. HelloKittymanija, Frozenomanija, Patrolne šape,... pršte gde god da se okreneš. Na repertoar pre jedno dve-tri godine izbiše i one gumice od kojih su se plele narukvice, ogrlice i svašta još nešto.


Sve u svemu, pa neka! Jeste da trgovci i pronalazači, zahvaljujući svim ovim izmišljotinama, zarađuju enormne svote, a roditelji, bake, deke, tetke i ostala mnogobrojna rodbina gule se k’o krompiri, jeste da nam deca liče jedno na drugo i da ih u masi, zbog istih kapica, haljinica i majičica ne možemo prepoznati, neka su samo ona srećna! Neka vlada svašta nešto ovog tipa, što reče Đole Balašević, ’’samo da rata ne bude’’. Ako je meni, tebi i drugima mnogim detinjstvo presečeno, neka bar naša deca od igre rastu, u san svake večeri utonu bezbrižno, sneno. :)

Naš spiner duginih boja videli ste na slici iznad. A kako izgleda vaš? Pa da li je moguće da ga još uvek niste nabavili? :D Budite slobodni da slike svojih spinera kačite na zid Fb stranice bloga, da vidimo čiji je najlepši!? :)

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

Izvori fotografija odozgo naniže:
1. lična arhiva
2. www.heykadin.com.tr


недеља, 18. јун 2017.

4 neminovna životna rastanka

iliti Plačem, ali ih se rado sećam


Dingospo život i sve što on sa sobom nosi tema su ovog, nakon izvesne pauze, novonastalog posta. Manjak inspiracije, svakodnevne i više nego brojne obaveze i zadaci, razlozi su što nisu prštale reči s moje strane. Ideje međutim poslednjih dana naviru i ja se vraćam u kolosek. Sa nadom i iskrenom željom da ćete uživati u svakoj napisanoj reči. Pa, dobro se ja vama našla! :D

Da pišem na temu rastanaka, navela me je situacija u kojoj se trenutno nalazim. Naime, moje dete je završilo predškolski program i iako smo svi srećni zbog njenog polaska u školu, meni se srce cepa zbog rastanka sa divnom vaspitačicom i dobrim drugarima. Zbog završetka jednog čarobnog, bezbrižnog perioda koji se događa samo ovaj put u životu. A kada samo pomislim na rastanke ovog tipa koji tek slede, duša mi se ucveli. Ali ne, neću plakati!

Koja su to 4 rastanka koja nam se neizbežno nalaze na životnom meniju, koji jako rastužuju, a isto tako i vesele srce, o tome vam pričam.


  1. Rastanak sa vaspitačicom i završetak predškolskog. Da se ne ponavljam. Svi se setno sećamo ove nam drage žene iz najranijeg detinjstva. Tako kreativna, vedra, jako stroga kada za to ima razloga, a s druge strane k’o druga mama. Nauči te mnogo čemu, bez da te na bilo šta obavezuje. Nežno zagrli. Usmeri na pravi put, shvatiš to kasnije kad odrasteš. Tog poslednjeg dana zajedničkog druženja pravite žurku. A ona je nekako tužna. I to shvatiš kasnije. I sve mame koje su došle po svoju decu nekako su uplakane. Svesne su da se na divne momente sa ovom ekipom toga dana stvalja pečat. Bang!

  2. Rastanak sa učiteljicom. Valjda malo porasteš, pa ti ovaj rastanak malo teže pada. Pa ona te je naučila da čitaš i pišeš, da računaš, svojim te umilnim glasom četiri godine savetovala, kritikovala, pevala ti,... Učinila da koliko, toliko postaneš svestan sebe i taman kad je najlepše, moraš u 5. razred. Eh brate, pa ne mora baš toliko brzo!                                                                                                                                                                                                                                    
  3. Rastanak sa društvom iz osnovne škole. Mala matura. Nezaboravne godine iza vas. Sa konstantnom težnjom da se bude stariji i odgovorniji, mnogi propuste da se opuste i uživaju do srži. Rastajemo se ovom prilikom sa prvim, a već bivšim ljubavima. Rastajemo se sa najboljim drugovima i drugaricama koji nas u nekim situacijama znaju bolje od vlastitih roditelja. Rastajemo se sa školskim priredbama, takmičenjima, turnirima. I možda će zvučati presurovo, ali jedan deo detinjstva se završava ovde. Ipak, mi odlučno hrlimo u srednjoškolske vode.

         
  4. Velika matura. Kad pre dogura? Ostaće da se pamte najdivniji školski dani, razne sorte profesora, ekskurzije, okupljanje sa društvom do kasno u noć, trenuci kada punimo 18 i postajemo ’’ljudi’’. :D Ostaće da se pamti matursko veče, divne toalete nas devojčica, pardoniram devojaka, stasiti momci tako posebni i zreliji u elegantnom izdanju. Ostaće sto puta ispevana, a zapravo nikada neispevana ’’A sad adio!’’. Pamtiće se iskreni, čvrsti zagrljaji, po koja popijena čašica više, pamtiće se nežnosti i bolni tabani koje je, pored celovečernjeg boravka u štiklama, dokusurilo bosonogo hodanje po hladnom asfaltu onog jutra nakon mature.

A nakon sva ova 4 rastanka, ostaju fotografije. Uvek tu da probude setu, vrate u prošlost, da nasmeju, učine te ponosnim. Fotografije kojima se kasnije svojoj deci hvališeš kako si bio lep i mlad i kako su to bila dobra, stara vremena. A tu su i proslave godišnjica mature. Malo čačnu činjenicom da godine munjevito lete, ali i dokažu da su to divni susreti ljudi koji su nekada bivstvovali kao jedno biće, a sada se ne bi ni prepoznali da se sretnu na ulici. :(  Stajem. Ne volim da budem patetična, iako mi se mnogo puta omakne. Radujem se iskreno svakom novom danu i svesna sam činjenice da patnja za prošlošću ne može da nam kreira budućnost. Nadam se da je tako i kod vas?

Šiba nas život i sa sijaset drugih rastanaka. Neka je samo što manje takvih neočekivanih, surovih i bolnih. Sa ovim neminovnim izbori se svako. I bilo teško ili lako, ostaće da se pamte divni dani đačkog doba kada bi srce sve da oseti i proba. O tome vam pričam!

Pozdravaljam vas do narednog teksta,
Milica

Izvori fotografija odozgo naniže:
1. www.tinybuddha.com
2. lična arhiva
3. www.englishlive.ef.com
4. www.nemackikutak.com