iliti Zašto je tako moralo biti?
Posle nezaboravno provedenog odmora i uskršnjih praznika, umesto da sa vama delim divne priče i fotografije, pri povratku kući dočekala me je jedna tužna vest koja me je uzdrmala iz korena. Sa ovog sveta je PRERANO otišla jedna posebna, mlada žena, žena koja je dugo godina bila moj online prijatelj, a koju sam srela samo jednom u životu i koja je pritom ostavila neizbrisiv trag na mene, moja osećanja i moj život. Opaka bolest nije htela da nam njene krupne oči budu sunce nezaboravnih dana, a njen osmeh najlepša pesma koju uvo može čuti. I po ko zna koji put kada scenario ovog surovog gospodina nije lep k'o što može biti, zapitamo se čemu sve ovo i da li je naše bivstvovanje zapravo vredno ičega? Budemo ubrzo svesni činjenice da se mora dalje iako rane na srcu ostaju zauvek i da, zarad izgubljenih ljubavi, razgovora, zagrljaja i svega ostalog proživljenog sa onima kojih više nema, mi moramo nastaviti dalje, sa verom u Boga i bolje sutra.
Da od svakog novog dana treba uzeti apsolutno sve ono što nam on nesebično pruža i da kroz život treba gacati kao da nam je svaki dan poslednji, o tome vam pričam.
Ni najvidovitiji vidovnjaci pretpostaviti ne mogu šta nosi sutrašnjica. Čime nas sve čarobnim može darivati i šta nam sve veliko i voljeno može oduzeti. Oni koji su, nažalost, već doživeli gubitak nekog srcu dragog bića, najbolje će razumeti šta želim da kažem. Mislila sam se dugo da li da ovo napišem, ali život je jedno veliko ništa. On je kao parče ispisanog papira koje samo jednim pokretom ruke može biti surovo zgužvano i bačeno u plamen, tako raspoložen za proždiranje. Zapitam se nakon toga, da li je vredno truditi se? Da li je vredno boriti se i nastojati za boljim sutra, žudeti da se dočekaju bezbrižni snovi i ista takva jutra? Prvo pomislim, nošena još uvek skorašnjim događajem - ma kakvi! Zašto se uopše truditi kada uglavnom odlaze oni najbolji, najduhovitiji, najsrčaniji. Zašto se boriti kada odoše najveći borci i optimisti?
A onda, kao da me nešto ošamari. Onako najjače! Pa upravo iza takvih, gore pometutih, ostaje ono zarad čega se vredi boriti! Ono kroz šta večno živi prerano izgubljeni dragi stvor. I ostaje izrečena ili neizrečena molba tog dragog stvora da se gura dalje iz petnih žila, jer život oduzme, ali potom mnogo toga zna i da da. Pisah o tome u postu I kad je teško, život je lep. I ona je imala komentar na ovaj moj nekadašnji tekst. Delovalo je da se izvukla iz svega, da će proći izvesno vreme i da će sa ponosom moći da kaže: gotovo je, pobedila sam suturu koja mi se uvukla u telo!
Od pre neki dan ipak više nije sa nama. Iako je imala žarku želju da punim srcem nastavi dalje, još moćnije i nezaboravnije, iako su iz nje isijavale najživopisnije boje života, sivilo bolesti je ipak izvuklo duži štapić. Bez obzira na sve, otišla je kao najveći pobednik! Ostao je njen najlepši osmeh, da se pamti. Ostali su njeni mladeži na licu, da zapečate tvrdnju da se, bez obzira na sve, hrabro mora ići dalje. Ostale su bistre oči koje osvetljavaju mračne puteve. I ostala je jedna mala plava loknica, najčistije duše. Tj. ostala je ona i zauvek će biti tu sa nama!
Ovaj tekst je posvećen njoj. Napisan iz duše, protkan najiskrenijim osećanjima. Iako mi je srce sada stegnuto k'o najčvršća pesnica, iako knedle u grlu ne prestaju da nadolaze, ja sam srećna. Srećna sam jer mi je život podario jedno divno poznanstvo. Još divnije iskustvo. Srećna sam jer je osećam ovde pored sebe. I u nešto sam potpuno sigurna - ona odlaziti neće!
Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica
Izvori fotografija odozgo naniže:
1. autorska
2. autorska
Moj blog je nedavno, a od strane koleginice Sanje sa bloga Um, drum i ostalo, između ostalih divnih i inspirativnih blogova, nominovan za blogersko takmičenje Versatile Blogger Award. Iako sam u početku razumela da se takmičenje odnosi samo na blogere koji pišu u WordPress-u, vidim da su se u uključili i oni sa Blogger platforme, pa je red da se i ja odazovem.
Koje su propozicije za učestvovanje u ovom takmičenju i kako sam ja odgovorila zadatku, o tome vam pričam.
Potrebno je:
1. zahvaliti se kolegi blogeru čija vas je nominacija podstakla na ovaj post
2. nominovati do 15 blogova (može manje, ali ne i više) i obavestiti ih o nominaciji
3. podeliiti sa svima, ni manje ni više, nego baš sedam činjenica o sebi
4. objaviti sliku nagrade u svom tekstu, kao i ova pravila
Pa da krenemo. :)
Hvala na nominaciji draga Sanja! Ukoliko niste upoznati sa umećem pisanja i izražavanja ove blogerke širokog srca i avanturističnog duha, odlazak na njen blog Um, drum i ostalo dokazaće vam da mnogo toga propuštate u svom životu. Nedavno sam na svom blogu apelovala sa tekstom ''Alo majstore, pazi na bajkere'', a za sve vas koji baš i ne razumete taj odnos koji imaju čovek i motor, Sanja ga opisuje na najverodostojniji način u svom teksu Strast čoveka i mašine. Pa hajde da, pored ovog takmičenja, malo i podižemo svest na ovu temu, sigurno neće biti na odmet!? :)
Činjenice. Šta izdvojiti, dvoumila sam se, a da se predstavim u finom svetlu. Ono što me ispunjava, zapravo me najlepše predstavlja, zaključih. Lista sledi:
1. Izražavanje u stihovima, posebno sricanje akrostihova, uža mi je specijalnost. :D Moj dan na letećem ćilimu odličan je pokazatelj kako izlazak iz surove svakodnevice, a zahvaljujući nekoj od ličnih sposobnosti ili afiniteta, može da bude itekako produktivan i delotvoran za dušu.
2. Rukotvorac sam od najranijih dana, a Wonderland by Milica je sa svim mojim rukotvorinama facebook strana. Doduše, u poslednje vreme sam, a zbog drugih životnih obaveza, malo manje vredna, tj. stvaram samo po porudžbini.
3. Srećna sam i ponosna mama, svoje detinjstvo ponovo proživljavam kroz svoju decu koja, iako nekada iz takta znaju da izbace, elanu i optimizmu u mom životu najviše znače.
4. Obožavam da slušam Radio 202, naročito emisije ''Oblak u bermudama'' utorkom uveče, ''Prosto ko pasulj'' subotom popodne i ''Klincijadu'' nedeljom pre podne, kada s punom pažnjom načuljim uši u paketu sa svojim mališanima.
5. Radosna sam k'o malo dete kada me put nanese u neki second hand shop iliti na buvlju pijacu. Eh, kakve su to riznice svega i svačega za onoga ko ume da se snađe u ovakvom ambijentu. :D
6. Fotografija mi je još jedna velika ljubav. Još uvek je sve to na nivou amaterizma, ali dušu hrani samo tako. Jedna od omiljenih mi fotografija, nekoliko puta nagrađivana, sledi u nastavku:
7. I pod sedam, a kao uglavnom svako žensko, pored onih istinskih, i kozmetika mi je jedna od najbojih drugarica. I to još od malih nogu kada sam od mame kraduckala karmin i zamazivala se do ušiju misleći da sam najlepša na svetu.
A za kraj, ispunjavanje pravila broj dva. Neću nominovati one blogove za koje znam da su već nominovani, iako mi svakodnevno boje dane. Nominujem spektar kreativnih ljudi čije me ispisane reči u online formatu inspišu, podstiču, ispunjavaju, kvalitetno informišu i po meni, nekom posebnom autentičnošću odišu, a za koje mislim da se još uvek nisu uključili u ovo putešestvije.
1. Sreća je zdravlje
2. Moj Šminkeraj blog
3. One light shot
4. Imam nešto da kažem
5. Jovanin Kutak - Blog
6. Maminsvet
7. Hofmanaginica
8. Prirodna kozmetika blog
9. HealthAlt
10. Made by Mama
11. Kapege
12. Mamino vreme
13. buvljakuša.
14. Magični svet lepote
15. Pepeljuga s' juga
Znam da sam sigurno propustila neki blog vredan pažnje. Ali, pošto i ne može više od 15 nominacija, čekam neku drugu priliku da ispravim grešku ukoliko zaključim da se iskrala.
Još jednom, hvala Sanja. <3 I hvala ovom blogerskom svetu za sve izazove i avanture u koje nas nesebično baca. Ja uživam, da se razumemo! :)
Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica
