субота, 29. октобар 2016.

Noćas se pomera sat, i šta sad?

Verovatno ste iz sredstava javnog informisanja već saznali da se noćas sat pomera za jedan sat unazad, samim tim raduje i činjenica da prelaskom na zimsko računanje vremena spavamo jedan sat duže.

Ali, zašto bih ja volela da je uvek na snazi letnje ukazano vreme (kako ga zovu), umesto zimskog prirodnog, o tome vam pričam


Za početak, delim sa vama izuzetno koristan i informativan tekst na ovu temu sa sajta Elementarijum - Zašto se pomera sat? Kao što možete pročitati, svrha menjanja sata je ta kako bi, tokom letnjih dana, imali i koristili što više dnevnog svetla. Što je divno i razumno, ali meni kroz odrastanje i život nikako nije bilo i nikako neće biti prihvatljiva činjenica vraćanja sata unazad i prelazak na zimsko računanje vremena. 

Ne volim kada već u 15h počinje da se smrkava i ma koliko je svrha letnjeg vremena da nam ponudi što više dana, zimsko ''prirodno'' vreme nam taj dan totalno uskraćuje. Za ranoranioce manje više, ali za one koji spavaju do nekih 10h, dok ustanu, doručkuju, spreme se za izlazak, ono već pala noć. Ne bi bilo loše da postoji pravilo da je tokom zime na snazi večernji dres kod i takav način šminkanja, jer pobogu, mi tokom zimskih dana, koji dosta često znaju da budu sumorni i tmurni, dana uopšte i nemamo! Pa zašto ih onda ne bi bojili konkretnijom, jačom šminkom i provokativnijom garderobom!? 

Onda svaki put dilema i rasprava ''da li ovaj put spavamo sat duže, ili sat kraće?'' I niko nikad da popamti i iz prve tresne ''sat duže!'' ili ''sat kraće!'' Postoji meni jedna draga osoba sa kojom se rasprava ovog tipa uvek pretvori u više nego žučnu. Aman, šta nam to treba?!

Pa onda stres za organizam koji prouzrokuje ovaj fenomen. Zbog pomeranja sata nam se poremeti bioritam pa smo neispavani, nervozni, loše koncentrisani. Samim tim stvaramo idealnu podlogu za razna loša zdravstvena i društvena dešavanja. Stručnjaci su na osnovu ovoga zaključili da pomeranje sata našem ogranizmu zapravo donosi veću štetu nego korist, jer je potrebno čak nekoliko nedelja kako bi se telo prilagodilo ovim promenama. 

Zbog pomeranja sata pati i ekonomija u Evropi. Naučnici računaju da promena vremena dva puta godišnje košta EU između jedan i dva odsto BDP, što je uglavnom direktno povezano sa zdravstvenim problemima. To znači da se godišnje gubi gotovo 300 milijardi evra.

I čemu onda sve to? Neke zemlje su, nakon ovih saznanja i zbog stanja u svojoj zemlji već preduzele konkretne mere. Turska je odlučila da više ne pomera sat i ostaće tokom zime na letnjem računanju vremena, dok se Rusija opredelila da zauvek ostane na zimskom računanju. Vladimir Putin je kao opravdanje za ovu odluku naveo da promena sata dva puta u godini štetno utiče na bioritam ljudi, ali i krava. :D 

Što se mog sveta tiče, ja se opredeljujem za letnje vreme. I svaki put željno i radosno iščekujem poslednju nedelju u martu, kada ono stupa na scenu. Postoji jedan čovek u našoj zemlji koji nikada ne pomera svoj sat. Još se nisam defitnitivno odlučila, ali možda mu se i ja pridružim. :)


Kakav je vaš stav po ovom pitanju
Ustajete li noću da promenite sat ili vam se desi da sutradan potpuno zaobravite na ovo i zakasnite ili poranite na posao, na fakultet, u školu
Koliko vam je dana potrebno da se očitavite?

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica 

Izvor fotografija: www.printerest.com

среда, 26. октобар 2016.

Da li si i ti žena sa dva prezimena?

Naviknuti na to da budemo okruženi stereotipima i uokvireni modelima koji diktiraju naše odluke i ponašanje, nemali broj nas gubi svoja prava, svoj identitet, svoje ja. U ovom postu želim da izrazim svoj stav o odabiru prezimena žene nakon udaje i pokažem da nije bauk zadržati devojačko prezime.

Kako je to biti žena sa dva prezimena i zašto bi po meni to tako trebalo biti, o tome vam pričam.


Iskrena da budem, nisam se informisala i ne znam kako je u svetu i to me manje više ni ne zanima, ali nepisano pravilo kod nas da nakon udaje žena batali prezime koje je do tada nosila i uzme samo muževljevo, me užasava! Haj’te, molim vas, recite mi, da li žena nakon udaje prestaje da bude ono što je nekada bila? Da li baca u vodu sve one divne klinačke i devojačke dane koji su zapravo formirali njenu ličnost i nezamneljiva su osnova u daljem gacanju kroz život? I da li žena uopšte može da se uda za nekog nadobudnog dasu koji ne želi ni da čuje za varijantu da mu buduća žena ima dva prezimena?

Svakodnevicom kruži mišljenje da su žene koje zadrže svoje, i na to dodaju muževljevo prezime, nadobudne i prepotentne osobe i uglavnom su se u ranijim vremenima za ovakav odabir prezimena opredeljivala smerna i obrazovana ženska bića, dostojna svog stava i identiteta.

Ja za sebe niti smatram da sam nadobudna, niti sam prepotentna, ja sam ja, svesna sebe, rođena sa prezimenom koje me je nesebično pratilo kroz život, ponosno se odazivala na njega gde god sam bivala prozvana, kao klinka uvežbavala svoj doktorski potpis i mali milion puta se potpisivala na školskim sveskama,...

I odjednom, dođe i taj dan. Dan kada matičar čita kazivanja Duška Radovića o braku i ljubavi, dan kada se izgovara sudbonosno ’’da’’, dan kada se potpisuješ u onu famoznu Matičnu knjigu venčanih i srećno se keziš fotografu da što lepše zabeleži taj trenutak.


A šta fotograf zapravo tada zabeležava? Zabeležava dan kada postaješ druga osoba? Dan od kada će ti se događati da se ne odazivaš na prozivku jer se još uvek nisi navikla na svoje novo prezime. Dan od kada će ti se milion puta desiti da se pogrešno potpišeš. Zapravo, ti se potpisuješ onako kako treba, samo ti se desio grozan propust da zanemariš svoj identitet i sačuvaš ono što te zapravo predstavlja.

Po meni, najbolje bi čak bilo da postoji pisano pravilo da prilikom stupanja u brak uopšte ne dolazi do promene prezimena. Međutim, kako bi to za sobom poteglo mnoge druge peripetije vezane za zajednički život, od prijave dece u Matičnu knjigu rođenih, preko dokazivanja očinstva, do mnogo puta u životu potrebne saglasnosti drugog roditelja,... a što je sve nepotrebno kada mama ima i tatino prezime, kao i uz dužno poštovanje prema čoveku sa kojim je zajednički život takav kakav jeste, muževljevo prezime će divno krasiti vaše puno ime iz devojačkih dana.

Ja jesam žena sa dva prezimena i ponosim se time! Ovim izborom ne lečim ja nikakve svoje hirove, ovim svojim izborom ja sam se samo nastavila, ostala to što jesam, a postala bolja, zrelija, konkretnija osoba. Ovim izborom iskazujem svesrdno poštovanje prema svojim korenima i svojoj porodici, jer da nije bilo njih, ne bi bilo ni mene.

Olako je zaboraviti sve to. Olako je na Fejsu samo promeniti prezime ili dodati ono ’’ex’’ između prezimena dva. Volela bih kada bi ex postala situacija ovakva svaka. Volela bih da bilo koja žena u našoj zemlji bude ponosni nosilac svoga imena i svojih prezimena. Hrabra i odlučna da se izbori sa ovom odlukom. A ako vam se oko ovoga sa vašim izabranikom valja junački boriti, odmah se tu nameće i pitanje koliko on vas u stvari voli i poštuje i kako će ta vaša priča zapravo izgledati u budućnosti? Mislite o tome.

Kao motivator u ovoj ’’borbi, sa prizvukom matičara, želim da pitam najpre vas devojke: ’’Za koje prezime ćete se odlučiti prilikom stupanja u brak?’’
A vi žene, jedno ili dvoprezimene, recite mi vaša mišljenja i iskustva, vaši stavovi jako interesuju mene? Otkud znam, možda moj stav nije ispravan?

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

субота, 15. октобар 2016.

DIY Baby Blanket Made by Mama

iliti ''Ćebence za mamino detence''

Zdravo svima! Tematika današnjeg posta ima za cilj da probudi vašu kreativnost i pokaže vam da uz osnovno umeće pletenja i heklanja (koje se, iako ga ne posedujete, da lako savladati), možete stvoriti nešto što će obeležiti nečiji život, što će ispuniti vašu dušu, dok će niti srca i najiskrenijih osećanja utkane u ovaj predmet, vaše srce samo proširiti i svoriti oko njega neuništiv oreol.

Kako nastaje ćebence za mamino detence, o tome vam pričam.


Sama vest da kroz izvesno vreme na svet dolazi još jedan život, u mamama, bakama, tetkama, prabakama,... pored podrazumevajuće brige, budi i kreativnost. Kao i želju i zalaganje da maleno biće, kada se rodi, bude odeveno u najmekaniju i najudobniju odećicu, i bude pokriveno najnežnijim ćebencetom. I bilo ono kupovno ili ručne izrade, svaka beba ima svoje ćebence. To je ono ćebence koje nakon odrastanja često viđamo na slikama iz detinjstva, koje uvek ostaje kod nas i niko ga ne nasleđuje, koje kasnije koristimo za pokrivanje kolena tokom zime i koje, pre svega, najviše greje srce, složićete se!? :) 

Iako sam rukotvorac, nisam nešto imala u planu da ćebence pletem nakon što sam saznala da sam po drugi put trudna, ali ćebence je htelo da bude ispleteno od strane mene. Sigurno se pitate kako? Dogodilo se to tako što sam neočekivano dobila finu vuničicu na poklon i odmah se nametnulo pitanje šta sa njom? Odogovor je takođe sam došao. Boje vunice idealne za dečaka, pačvork tehnika izuzetno jednostavna za osnovni nivo poznavanja pletenja koji imam, vremena na pretek, strpljenje tu. :) 


Najpre sam plela kockice u žutoj, braon i plavoj boji. Kada su dostigle onoliki broj da mogu da oforme fino pokrivajuće sredstvo, tehnikom heklanja svaka kockica je obrubljena belom vunicom. 


Na red je došlo spajanje. Sad, da ne mislite da je sve išlo k'o podmazano, bilo je tu dileme kako rasporediti boje, da li kockice prišivati iglom i koncem nasumično jednu za drugu, pa kako se nameste, ili ih prišivati određenim redosledom? Za koji sam se redosled odlučila, videćete na slikama. Mislim da nisam pogrešila. :) Nakon što su sve kockice spojene, celo ćebence sam obrubila belom vunicom, takođe tehnikom heklanja i krajnjim rezultatom sam, možda neskromno, bila vrlo zadovoljna.! :D 


Ali, to nije ni bitno. Bitno je da je ''ćebence made by mama'' odmah postalo omiljeno od strane medenog mališančića čim je došao na svet. Prvi put su se upoznali pri izlasku iz porodilišta i od tada se ne odvajaju. Najbolji su drugari i u zimskim i u letnjim danima. Hoće starija seka ponekada da ga ukrade, ali ćebence može i želi da greje samo jedno srdašce. Želi da obeleži njegovo odrastanje, da bude pravi zaštitnik u borbi sa mrakom i hladnoćom, da širi miris sreće i najiskrenijih osećanja. I fenomenalno ostvaruje tu misiju! 

Da stvorim ovo ćebence bilo mi je potrebno oko pet meseci, ali imajte u vidu da je sama izrada tekla sporo i bez ikakve žurbe i da ovakvo jedno mekano čudo, ove veličine, može da se isplete mnogo brže.


Pa, drage mame, tetke i ostale drage žene gore pomenute, nadam se da sam vas ovim postom podstakla na kreativno stvaralaštvo? Možda ste već bile aktivne na ovom polju u izradi nečeg ovako posebnog? Volela bih da čujem vaša iskustva? Da li i vi pamtite svoje ćebence? Ima li ga vaše dete? 

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

P.S. Ukoliko ste odlučile da se upustite u jednu ovakvu avanturu, stojim na raspolaganju ako vam je potreban neki savet ili po koja informacija što se izrade ćebenceta tiče. ;) 

понедељак, 10. октобар 2016.

Hurraw! lip balm

Samim tim što je odnedavno deo našeg beauty sveta, što inspiriše dizajnom i svojom ogranskom titulom, kao i zbog mnogih drugih karakteristika koje možete pročitati u nastavku, lip balm o kojem vam danas pišem itekako je zalužio zaseban post.

Hurraw! lime lip balm, o tome vam pričam.


Zahvaljujući FB stranici Hurraw Serbia koja promoviše ovaj poznati američki brend i firmi Valnex koja je njegov generalni zastupnik i distributer, tokom avgusta meseca svako od nas je imao priliku da učestvuje u nagrađivanju gde se poklanjao po jedan Hurraw! balzam na dan. Imala sam tu sreću da budem jedna od dobitnica i sredinom septembra, ovo maleno zadovoljstvo sa mirisom i ukusom dobijenim zahvaljujući ulju kore brazilske limete, pristiglo je na moju adresu. I odmah sklopilo divan pakt sa mojim usnama.

Ambalaža Hurraw! balzama na slikama mi je izgledala veoma kabasto.  I mogu da se kladim da je mnoge od vas, kao što je i mene, na prvi pogled podsetila na upaljač? :D Kada je Hurraw! dospeo u moje ruke, utisci su bili totalno drugačiji. Ambalaža je malena, zgodna za ruku, pogodna za džep (bez bojazni da će njena sadržina da se istopi) ili torbu i iako mi je u početku oblik balzama bio čudan za mazanje, svako naredno nanošenje mi je zapravo dokazalo da je upravo ovakav oblik balzama, za razliku od standardnog valjkastog, idealan!


Za sve koji možda nisu upućeni, Hurraw! balzami su 100% prirodnog, organskog porekla, idealni za vegane, kao i za svakog ko želi da koristi kozmetiku proverenog i pouzdanog kvaliteta. 


U procesu proizvodnje svi sastojci se lagano zagrevaju na temperaturi do maksimalnih 48 stepeni. Održavanjem tako niske temperature  obezbedjuje se očuvanje svih hranljivih materija i enzima koje ovi balzami imaju u izobilju. Balzami ne sadrže vodu i šećer, pa samim tim ne postoje uslovi za razvoj i opstanak bakterija. Ukusi su takođe 100% prirodni. Trenutno ih ima ih čak 24, od kojih su dva tonirana, u boji. Većina ukusa potiče od čistih, esencijalnih ulja, dok se ostali poput čokolade, zelenog čaja, crne trešnje itd., dobijaju parnom destilacijom i  raznim procesima ekstrakcije iz 100%  prirodnih i organskih materija.(izvor) Na slici ispod možete videti sastav Hurraw! lime lip balm-a.


Miris limete koji vlada mojim balzamom, ne može, a da ne inspiriše. Miriše na neke najukusnije bombone. Ukus mu je izuzetno diskretan, što izuzetno preferiram, jer čemu jako izražena slatkasta ili kiselkasta linija, nije u pitanju neki slatkiš!? Balzam po meni treba da bude nešto što odgovorno neguje usne, bez da ih dodatno opterećuje nekim nepotrebnim, suvišnim elementima. Hurraw! to upravo i čini. Odlične je razmazivosti, idealne masnoće, diskretnog sjaja, dugotrajan na usnama, nelepljiv, u praktičnoj inovativnoj ambalaži,... Kratko i jasno, Hurraw! poseduje sve one karakteristike koje ga svrstavaju na sam vrh sveta balzama i dodeljuju mu čistu desetku. Zahvaljujući svemu tome od mene sledi priznanje da sam postala i obećanje da ostajem pasionirani korisnik Hurraw!-a.


Sigurno se pitate gde Hurraw! može da se kupi?

Za sada, može se samo poručiti putem sajta www.valnex.rs i putem društvenih mreža, a stoji obećanje da će se ubuduće naći i u maloprodajnim objektima.

Vrlo je verovatno da u vama leži titula fana Hurraw! balzama. Ukoliko to stvarno i postanete, misija ovog bloga, da vam život učini lepšim, praktičnijim, karakterističnijim, uspešno se ostvaruje! :D

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

P.S. I jedno podsećanje, ne propustite  da se prijavite za divan poklončić na FB stranici bloga. Traje do srede do kraja dana, izvlačenje je u četvrtak. 



уторак, 04. октобар 2016.

Tetka - najvoljenije biće bez izuzetka!

Da li ste svesni činjenice koliko je velika i značajna uloga tetke u odrastanju dece? Moji klinci, sa mamine i tatine strane, imaju ih tri i svaka je na svoj način posebna i potrebna. I svakim danom nas pojedinačno uveravaju da su neophodne. Za jurnjavu kroz detinjstvo i roditeljsvo tako pogodne. I tim povodom, posvetila sam im pesmu. Pesmu koja opisuje samo jednu osobu, a koja u sebi zapravo obuhvata osoba 3. Neka se naše tetkoline same pronalaze, a dok ja željno iščekujem dane da se takođe oprobam u ovoj ulozi, delim da vama moje viđenje i doživljavanje ove divne titule. 

Da je tetka najvoljenije biće na svetu, bez izuzetka, o tome vam pričam!


Najbolja tetka na svetu - moja sestra!
Nikada ne viče, priča strava priče,
kao zvezda lepa, tek pesme što cepa!
K’o kornjača strpljiva i mirna,
a u igri k’o mačka nemirna,
spremna da bude i nosorog i noj i aždaja,
dečiju sobu k'o tajfun razbaca,
pa posle viče: ’’Al’ će kod mame bit’ belaja!’’

Zato brže bolje ona sobu sredi,
bolje nego što je bila je preuredi,
ma kao da neku magiju zna,
tetka moga deteta, zvana čarobnica.

To je jedna pasionirana bibliotekarka
koja nas zatrpava knjigama bez prestanka,
ali ne, knjiške nam dosadne nisu,
zahvaljujući njima detinjstvo moga deteta tako lepo je,
puno mašte i čarolije.

Najbolja je tetka i zbog toga što najlepšu torbu ima,
iz nje uvek ponešto poklanja svima,
al’ najviše stvari ta divna velika torba svari naravno za dete,
tu se nađu i rakete i makete,
slatkiši iz bajke, gitare, udaraljke,
lutke, bebe, zeke,
druge igračke i stvarčice udobne i meke,
haljinice, majčice, pidžamice
od kojih se detetu posebno ozari lice,
olovke i sveske,
knjige divne, teške,
bojanke i boje,...
ma svakojaka čudesa se iz te torbe roje.

A žmurke što igra, ma ravne joj nema,
mesta za skrivanje nikada joj nisu problem, ni dilema
i uvek raspoložna, uvek odmorna i orna
ma šta da je toga dana prevalila preko svojih ruku,
ona se odmara kada utone u svet moga deteta,
u njegovu bezbrižnu luku.

Prava dobra vila ova žena je,
spasioc, savetodavac, učitelj, drug,
u nezaboravne šetnje i provode vodi,
kao iskusan moreplovac detinjstvom moga deteta brodi,
al’ sposobna i da mrkim pogledom sve kaže kada treba,
tako stroga u takvim situacijama,
a ipak draga i voljena do neba!

Majka je majka, tu nema dileme,
al’ ako dete tetku nema, nije prošlo kroz pravo odrastanje.
Tetka je kao ringišpil,
ma koliko god krugova sa njom prevalili nikada dosadna nije,
tako divne igre i zanimacije krije,
uvek raspoložna, uvek vesela,
svetli k’o neka posebna lampa što od mraka brani,
uvek na dečijoj strani,
puna ideja i dogodovština,
boji dane detinjstva, od zaborava ih čuva,
tako divnu budućnost i sećanja svaka tetka kuva.

 Zato dobro kaže Radović Duško:

“Mame, rađajte deci sestre, 

jer sestre postaju tetke, 

a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu.” 


Da li je možda neka od vas tetka? 
Ili možda vaša deca imaju ovakvo biće pored sebe? 

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica