среда, 26. октобар 2016.

Da li si i ti žena sa dva prezimena?

Naviknuti na to da budemo okruženi stereotipima i uokvireni modelima koji diktiraju naše odluke i ponašanje, nemali broj nas gubi svoja prava, svoj identitet, svoje ja. U ovom postu želim da izrazim svoj stav o odabiru prezimena žene nakon udaje i pokažem da nije bauk zadržati devojačko prezime.

Kako je to biti žena sa dva prezimena i zašto bi po meni to tako trebalo biti, o tome vam pričam.


Iskrena da budem, nisam se informisala i ne znam kako je u svetu i to me manje više ni ne zanima, ali nepisano pravilo kod nas da nakon udaje žena batali prezime koje je do tada nosila i uzme samo muževljevo, me užasava! Haj’te, molim vas, recite mi, da li žena nakon udaje prestaje da bude ono što je nekada bila? Da li baca u vodu sve one divne klinačke i devojačke dane koji su zapravo formirali njenu ličnost i nezamneljiva su osnova u daljem gacanju kroz život? I da li žena uopšte može da se uda za nekog nadobudnog dasu koji ne želi ni da čuje za varijantu da mu buduća žena ima dva prezimena?

Svakodnevicom kruži mišljenje da su žene koje zadrže svoje, i na to dodaju muževljevo prezime, nadobudne i prepotentne osobe i uglavnom su se u ranijim vremenima za ovakav odabir prezimena opredeljivala smerna i obrazovana ženska bića, dostojna svog stava i identiteta.

Ja za sebe niti smatram da sam nadobudna, niti sam prepotentna, ja sam ja, svesna sebe, rođena sa prezimenom koje me je nesebično pratilo kroz život, ponosno se odazivala na njega gde god sam bivala prozvana, kao klinka uvežbavala svoj doktorski potpis i mali milion puta se potpisivala na školskim sveskama,...

I odjednom, dođe i taj dan. Dan kada matičar čita kazivanja Duška Radovića o braku i ljubavi, dan kada se izgovara sudbonosno ’’da’’, dan kada se potpisuješ u onu famoznu Matičnu knjigu venčanih i srećno se keziš fotografu da što lepše zabeleži taj trenutak.


A šta fotograf zapravo tada zabeležava? Zabeležava dan kada postaješ druga osoba? Dan od kada će ti se događati da se ne odazivaš na prozivku jer se još uvek nisi navikla na svoje novo prezime. Dan od kada će ti se milion puta desiti da se pogrešno potpišeš. Zapravo, ti se potpisuješ onako kako treba, samo ti se desio grozan propust da zanemariš svoj identitet i sačuvaš ono što te zapravo predstavlja.

Po meni, najbolje bi čak bilo da postoji pisano pravilo da prilikom stupanja u brak uopšte ne dolazi do promene prezimena. Međutim, kako bi to za sobom poteglo mnoge druge peripetije vezane za zajednički život, od prijave dece u Matičnu knjigu rođenih, preko dokazivanja očinstva, do mnogo puta u životu potrebne saglasnosti drugog roditelja,... a što je sve nepotrebno kada mama ima i tatino prezime, kao i uz dužno poštovanje prema čoveku sa kojim je zajednički život takav kakav jeste, muževljevo prezime će divno krasiti vaše puno ime iz devojačkih dana.

Ja jesam žena sa dva prezimena i ponosim se time! Ovim izborom ne lečim ja nikakve svoje hirove, ovim svojim izborom ja sam se samo nastavila, ostala to što jesam, a postala bolja, zrelija, konkretnija osoba. Ovim izborom iskazujem svesrdno poštovanje prema svojim korenima i svojoj porodici, jer da nije bilo njih, ne bi bilo ni mene.

Olako je zaboraviti sve to. Olako je na Fejsu samo promeniti prezime ili dodati ono ’’ex’’ između prezimena dva. Volela bih kada bi ex postala situacija ovakva svaka. Volela bih da bilo koja žena u našoj zemlji bude ponosni nosilac svoga imena i svojih prezimena. Hrabra i odlučna da se izbori sa ovom odlukom. A ako vam se oko ovoga sa vašim izabranikom valja junački boriti, odmah se tu nameće i pitanje koliko on vas u stvari voli i poštuje i kako će ta vaša priča zapravo izgledati u budućnosti? Mislite o tome.

Kao motivator u ovoj ’’borbi, sa prizvukom matičara, želim da pitam najpre vas devojke: ’’Za koje prezime ćete se odlučiti prilikom stupanja u brak?’’
A vi žene, jedno ili dvoprezimene, recite mi vaša mišljenja i iskustva, vaši stavovi jako interesuju mene? Otkud znam, možda moj stav nije ispravan?

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

48 коментара:

  1. Izbor teme ti je, blago receno odlican! Ja sa dvoprezimena zena, i sa ponosom to isticem. Niti sam nadobudna, niti prepotentna, niti sujetna, niti ugrozavam nekog tim svojim dvoprezimenim bivstvovanjem na ovom svetu. Moja je prica drugacija, otac je bio jedinac, i umro sa nepunih 35 godina, ja-jedinica, nekako sam jos tada, sa 12 god. znala da ce uvek uz mene ostati to ocevo prezime, Ilic, do kraja zivota. Ja sam poslednje secanje na njega, to tako ja dozivljavam. I mom muzu to nikad nije zasmetalo, ali smeta drugima u okolini, ( citaj ostalim ukucanima), ali znas sta? Mene to uopste ne zanima! Ja sa ponosom nosim oba svoja prezimena, i nicega se ne stidim, a iskompleksirani ljudi mogu samo da gundjaju. Nek su zivi i zdravi! Dakle, veliki poljubac od Jelene Ilic-Radovanovic!😘

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Respect ženo! Slična situacija i kod mene u porodici. Tata je jedino muško dete, a nijedna od njegovih sestara nije zadršala devojačko, tako da smo ja i moje sestre jedina bića zahvaljujući kojima će prezime naše porodice još uvek da živi.

      Избриши
    2. isto i kod mene otac mi je umro u 45 god ja tad imala 14 god mada jos sa 4 god sam govorila da cu ostaviti svoje prezime to sam ja ne mogu biti neko drugi i sa ponosom ga nosim. Zalosno je samo to sto u malom gradicu svi osudjuju al briga me . :)

      Избриши
    3. Ne brigaj brigu zbog toga Helena, takvih će uvek biti. :)
      Ti samo budi srećna jer imaš autentično ime. Marka Markovića je recimo mali milion, ali je jedna jedina Helena Čanji-Uram. :)

      Избриши
  2. Uh Milice zestoka tema a bacila me je 30 g unazad ... Punom silinom i svime sto sam tada prezivela.Sve je bilo ok do maticara gde sam sa zaprepascenjem skontala da svi od mene ocekuju da budem neko drugi :( Jako ruzno osecanje-nekome je to normalno da te ponisti kao taksenu marku i kaze od danas si ti XY lice -cestitamooo .Prvo sam se sukobila sa muzem-on nije zeleo da njegovo prezime bude drugo po redu /privezak/ pa sam ja odlucila da bude moje drugo.Nije to potrajalo dugo-otisli smo kod mojih i moj otac je uzasnut tim cinom izrazio negodovanje i pokazao mi jasno koliko je uvredjen-ok popustila sam i uzela samo muzevljevo prezime ali sam patila stalno zbog toga.Falilo mi je da ja budem ja. Kad sam pravila nalog na Fb prvo sto sam uradila je da stavim ono sto sam oduvek zelela-svoje ime svoje prezime i muzevljevo prezime.Sad sam zadovoljna.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jasmina, ja sam se naježila čitajući tvoj komentar. Mislim da ti to sve govori! <3

      Избриши
  3. Presavrsena tema! I sama imam dva prezimena... Ponosno nosim svoje djevojacko... Muzu cak nije smetalo ni da zadrzim samo svoje, bez dopisivanja njegovog, ali sam ja rekla da zelim biti zena s dva prezimena... Volim svoje korijene, a njegove postujem... I on se apsolutno slaze s tim :D
    Mene je zacudila moja mama...Kad sam rekla da zadrzavam svoje, malo je negodovala... Kao uvijek su joj cudne bile zene s dva prezimena, valjda ih je smatrala prepotentnim, ili sta znam...
    Ne smatram losim zene koje uzmu samo njegovo prezime, pa zasto bi ona neko tamo smatrao mene losom u bilo kojem smislu jer imam dva? :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti za divan komentar Majda!
      Posebno me je oduševila tvoje poslednja rečenica! :)

      Избриши
  4. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  5. Ne razumem zašto prezime može da predstavlja toliki problem? Ja sam npr. uzela muževljevo prezime i sa istim ponosom sa kojim sam se odazivala na devojačko, odazivam se i na "novo" prezime. Nije me promena prezimena pretvorila u drugu osobu. Ista sam ona osoba koja sam bila i kao devojka. Definiše me moj karakter i moje ponašanje a ne ime ili prezime koje nosim. Poštujem Vaš izbor da imate dva prezimena.Imam dosta prijateljica sa dva prezimena koje nikada nisu imale taj osećaj "prozivanja" okoline zbog toga...

    ОдговориИзбриши
  6. Ja sam promenila prezime ali osim u dokumentima ništa se drugo nije promenilo. :) I dalje sam ono što sam i bila, ne znam zašto to izgleda toliko strašno. Svako ima pravo da bira i nijedan izbor nije pogrešan. :) Predrasude nažalost postoje i uvek će ih biti. Baš danas na Sajmu knjiga uzimam knjigu Milice Blagojević-Janković i komentarišem sa mužem kako se udala za nekog njegovog, a prodavac kaže: "Ma te sa dva prezimena su popile svu pamet sveta." Dobio je samo preki pogled.. Jer šta reći...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala za komentar Mayna :) Upravo tako, nijedan izbor nije pogrešan, ali je pogrešno to što smo okruženi personama koje ljude cene i procenjuju na osnovu gore pomenutih stereotipa i kolektivnih shvatanja.

      Избриши
  7. Odlicna tema :) Ja jos nisam udata ali znam da cu da zadrzim svoje prezime i dodam njegovo :) Iskreno, nisam smatrala to nekim tabuom dok mi jednom nisu skrenuli paznju na to. Jer se podrazumeva da zena uzme prezime svoga muza, ulazi u tu familiju itd. Ostala sam zaprepascena jer udajom mi ne zaboravljamo svoju familiju i ne vidim sta je sporno u tome da imas dva prezimena :) Cuh i nebulozu da zene sa dva prezimena ruse patrijahalno vaspitanje, samo sam se slatko nasmejala :) . Ne smatram da su zene koje promene prezime udajom potlacene, niti ismejavam njihov cin samo smatram da to nije za svakog. Za mene definitivno to nije, znala sam od tinejdz dana da cu svoje prezime uvek da nosim. Na taj nacin odajem pocast prvenstveno sebi, a zatim svom pokojnom ocu i to prezime mi je uspomena na njega. Raspisah se, sorry :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Odlični razlozi za ovu odluku Marina!
      P.S. Slična sam što se raspisivanja tiče, tako da, samo napred i hvala! :)

      Избриши
  8. Doslo vreme i za moju udaju!Naravno krece svadja oko prezimena.muz se busao malo,ali poceo da popusta.odemo kod maticara da damo uplatnicu jer smo hteli vencanje u restoranu..krece tema za dva prezimena i lik meni kaze ZNAS STA,ZNAMO SE.NE GLUPIRAJ SE,POSLE IMA DA TI NAPRAVI HAOS SVE TO ZBOG DETETA (posle sam cula samo BLA,BLA,BLA..).. tata,kad je cuo isto je posizio..u fazonu kao maticar je bio. na svadbumi ja kazem "SAMO ZBOG SILNE PAPIROLOGIJE. UZIMAM SUPRUGOVO!" tajac. nit aplauza nit sta.maticar 'izvadi' situaciju! ali opasno se razmisljam da dodam svoje.ne mogu.nisam ja! nije isti osecaj!divim se curama koje lagano odbace devojacko! fali nesto ...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Meni lično bi stvarno falilo. I iz iskustva ti govorim Ana, da li na svoje dodala muževljevo, ili batalila svoje i uzela samo njegovo, papirologija je identična. Držim fige da se izboriš za svoj cilj! <3

      Избриши
  9. Ja sam razmišljala da ostavim svoje prezime, ali zbog papirologije i administracije dodaću prezime. Odličan tekst i dijelim mišljenje sa tobom. Mislim da trebamo početi da podižemo svijest i kod žena i muškaraca. Bravo!

    ОдговориИзбриши
  10. Slažem se sa Maynom. Promenila sam prezime, što ne znači da sam se time odrekla sebe ili svoje porodice, niti da ih manje volim i poštujem, niti da sam time izgubila na ravnopravnosti sa suprugom. Uzgred, njemu su sve opcije oko mog prezimena bile ok, što mi je baš drago, jer da je bilo drugačije, porazmislila bih da li da kažem "da". :) Stvar izbora i ukusa o kojima ne vredi raspravljati, ta odluka je lična stvar, tako da nemam predrasuda prema onima koje su donele odluku drugačije od mene. Osobu čini mnogo više od imena i prezimena.
    A što se tiče papirologije oko dece - isto je, za sve treba saglasnost ili prisustvo drugog roditelja, tako da ko pokuša da vas odvrati od vaše odluke na foru da uzimanjem prezimena sebi nešto kasnije olakšavate - recite mu da nema pojma i uradite kako želite.:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Lepo rečeno Branka!
      I živa istina, na kontu onoga, što se papirologije tiče. :)

      Избриши
  11. Ne smatram da se promjenom prezimena mijenja osoba, niti smatram da se to tako treba posmatrati. Smatram da žene treba da imaju apsolutno pravo na izbor, u svim sferama života. Od prezimena pa do izbora da li će da radi ili da odgaja porodicu. Ipak, razumijem u kakvom podneblju živimo (za*e*anom, posebno za žene) i znam da svaka odluka žene povlači za spobom milion. Ako imaš dva prezimena onda si nadobudna feministkinja (a ljudi nemaju pojma da je feminizam zapravo pravo na izbor a ne odbacivanje svega što ti muško kaže), ako odgajaš porodicu onda si "jadnica koja sjedi kod kuće". Ništa ne valja.
    A ako ne budem mogla naći dasu koji će mi omogućiti da imam pravo na izbor u svom životu, hvala lijepo, ja ću biti neudata :D.

    Puno pozdrava.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala za komentar Marina! I upravo tako, sloboda izbora u svim sferama života je zapravo ono što će dovesti do ravnopravonosti polova i harmonije u njihovom međusobnom funkcionisanju.

      Избриши
  12. Ja sam udajom uzela muževo prezime, ali nemam ništa protiv ni da žena zadrži svoje, ni dan muž uzme ženino (i to se sve češće događa ovdje gdje živim).
    Pitanje je baš dobro! I ne vidim razloga da se netko buni jer drugi ne rade kao ja/vi/one/oni, svakome je na volju da izabere.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Slažem se Mirna. Bilo koja odluka pojedinca treba da bude odluka iz ličnog stava i vlastitih osećanja, bez trunke brige i sekiracije zbog toga šta će drugi reći. Naravno, sve pod uslovom da se niko drugi ovim putem ne ugrožava.

      Избриши
  13. Evo, ja sam zena koja je promenila prezime u muzevljevo pri vencanju. I citajuci ovaj tekst, moram da kazem da me vredja.
    Da, vredja.
    Stice se utisak da to rade samo zatucane neobrazovane zene, neosvescene, koje imaju nesrecu da imaju nekog budi-bog-sa-nama partnera i koje izgleda ulaze u neko moranje a ne u zeljenu zajednicu.
    To kako sam se prezivala ili se prezivam ne cini moju srz. Moja licnost cini moju srz. Moj partner bi je postovao i uvazavao kako god da se zovem. A ja svojim delima, postupcima i razmisljanjima definisem svoju sadasnjost, proslost i buducnost.
    A time sto sam sama donela odluku hocu li imati zvanicnu zajednicu, decu (kad i koliko) je taj famozni feminizam koji se stalno markira i na to poziva (da se ostavi svoje prezime kao primer toga). A ako toga nismo (mi zene) svesne, dzabe kako se koja zove ili preziva.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Iako nisam udata, a bome kako vidim i daleko sam od toga (:D), slažem se sa Vašim komentarom. Feminizam je apsolutno pravo na izbor, kakav god on bio. Iskreno, ja mislim da bih 'uzela' muževo prezime, jer zaista smatram da prezimenom ne treba ništa da 'dokazujem', niti smatram da prezime čini mene kao osobu...

      Избриши
    2. Draga Mama iz magareće klupe, ovim svojim pitanjem iz naslova nisam imala nameru da nikoga vređam i potčinjavam. Tvoj stav je apsolutno na mestu i jedno prezime manje ili više zaista ne formira niti menja ličnost bilo koje osobe. Stara izreka ''Pupunjak menja rupu, misli smrdi rupa, a u stvari on smrdi'', po meni bi najbolje opisala svu ovu famu. :)
      Svaka životna odluka treba da bude stvar ličnog izbora, interesovanja, afiniteta, osećanja, a ne fanfara koja iritantnim zvukom masi nameće svoju odluku. E time sam se ja vodila kada je moj izbor u pitanju. Odricanjem od devojačkog prezimena, upravo ta moja srž bila bi okrnjena. Ja obožavam prezime svog muža jer moje puno ime i prezime čini autentičnim. A ja takva jesam i to me čini srećnom. A samo Milica Meseldžija, ne, to nisam ja. :)

      Избриши
  14. Ја сам чврсто решила да задржим своје презиме, не видим зашто бих додавала мужевљево (да ли он додаје моје?), а камоли мењала. Узимање презимена је било мотивисано раније тиме што је жена постајала малтене власништво мужа и његове породице уместо примарне, а сада, хвала богу, више није тај случај, тако да се ја не бих одрицала свог презимена.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti za komentar Jovana. Tako je, vremena su se promenila i danas, na sreću, svako upravlja svojim životom na način koji mu najviše odogvara. :)

      Избриши
  15. Meni je žao što neki tekst poput ovog nisam pročitala onih davnih godina kada sam bila pred udajom.. dobro bih razmislila. Ali, bez razmišljanja, po inerciji ili po "narodnom" običaju, tog dana precrtala sam svoje i uzela muževo prezime. Mnogo godina nakon toga, osvestila sam se i shvatila šta sam uradila.
    Zato sam danas bar na Fejsbuku, ponosno, žena sa dva prezimena.. bez onog EX. Eto bar nešto :)

    ОдговориИзбриши
  16. Bravo, odlican tekst. Jednog dana sigurno da cu dodati njegovo prezime, ali svog ne mogu i necu da se odreknem.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Željka! Pa naravno, nije devojačko prezime ispisana hartija, pa da se izgužva i baci!

      Избриши
  17. Mala digresija: postoji pisano pravilo da svako može da zadrži svoje prezime prilikom zaključenja braka, preciznije stav 1. čl. 43 Porodičnog zakona Republike Srpske, BiH dozvoljava upravo tu mogućnost. Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  18. Zvanicno sam se udala sa 29 godina. Pre toga smo 6 godina ziveli zajedno, kao u braku samo bez papira. :) Naravno da sam zadrzala svoje prezime i dodala njegovo.

    ОдговориИзбриши
  19. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  20. Kao netko tko je prilikom udaje ostavio samo svoje prezime, mogu reci da nisam imala nikakvih birokratkih problema cak ni nakon rodjenja djeteta koje ima samo ocevo prezime. Upravo suprotno: nisam morala mijenjati osobnu iskaznicu, podatke u banci, a ni sve ostalo sto ide uz dodavanje muzevog prezimena. Moram priznati da je meni bilo neobicno citati ovaj tekst jer uopce ne kuzim cemu frka oko prezimena. Svatko neka radi sto hoce, a moj je izbor bio ostaviti samo svoje prezime, sto ne znaci da zbog toga manje postujem svog supruga. Zapravo me pomalo iznerviralo sto se u tekstu koji navodno potice slobodu izbora diskriminira zene koje ne izaberu "divni ukras" muzevog prezimena, a zato sam i napisala ovaj komentar.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala za komentar moj anonimni čitaoče! :) Ovaj tekst iznosi lični stav, bez ikakve namere da se bilo ko diskriminiše. Jer niko nikome ne može, niti ima pravo da nametne svoje preferencije i da ga ubedi u nešto što ne želi. :)

      Избриши
  21. Imam dva prezimena, i kcerka ima oba, i moje i muzevo, nije to nikakva spektakularna stvar u 21. vijeku, sta sad trebamo revoluciju dici zbog toga? Ne kontam :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Verujte, neki bi, a kojima je ovakav Vaš izbor neprihvatljiv, i revoluciju digli! :)

      Избриши
  22. Ja sam uzela suprugovo prezime i ne mislim da sam bilo šta izgubila time. On nije insistirao, niti moji... jednostavno takav mi bio trenutak. No, šta sa dva prezimena ako se razvedete, a imate dete sa dotičnim? Pa rešite ponovo da se udate? Šta onda - dete nosi jedno prezime, vi skidate muževljevo, tj. sada već bivšeg, dodajete novo na svoje? A onda s tim čovekom dobijete decu i vaše dete iz prvog braka nema nikakve veze s vama - po prezimenu?

    Pitam, kako se u takvim situacijama postaviti?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Marina, u gore pomenutoj situaciji ja ne vidim komplikaciju. Brak recimo bude, traje. Deca iz njega nose ili samo tatino, ili mamino i tatino prezime, ako se ovo dvoje tako dogovore. Desi se razvod. Deca ostaju sa prezimenima koja su imala i do tada, jer roditelji su im isti, u kakvom god oni odnosu bili. Mama se ponovo uda. Ukoliko je u prvom braku bila dvoprezimena, njeno devojačko prezime ostaje tu gde jeste, a batali prezime prvog muža i uzme prezime drugog. A deca iz tog braka nose prezimena svojih roditelja. Zvuči komplikovano, ali zapravo je sasvim jednostavno. :)

      Избриши