четвртак, 29. децембар 2016.

Kako upakovati novogodišnji poklon?

iliti Pokloni koji pričaju svoju priču


U prethodnom postu podelila sam sa vama recept za pripremu ukusnih mafina, a tu se takođe našao i predlog kako da upakujete njih ili bilo koji drugi novogodišnji poklon. Pre svega želim da vas pitam: šta za vas predstavlja način na koji je upakovan poklon koji dobijete? Da li zapažate tu delatnost vašeg darodavca ili vam je bitna samo sadržina poklona? Meni je lično činjenica da se osoba, od koje dobijam poklon, potrudila da ga spoljašnje vizuelno skocka, zapravo vrednija od samog poklona. I složićete se da uglavnom prelepo upakovan poklon ima istu takvu sadržinu, i to onu sa dušom i od srca. 

Kako da budete autentični u pakovanju poklona, o tome vam pričam u ovom postu i delim sa vama nekoliko zanimljivih tutorijala na ovu temu.


Ovako je bio upakovan poklon koji sam prošle godine pripremila jednoj dragoj osobi. Darovi od srca bili su smešteni u papirnu kesu koju sam napravila od dnevnih novina, i koju sam potom učinila efektnijom zahvaljujući ovoj crvenoj mašni i beloj pahulji. Da li je porebno da prokomentarišem kakvim sam oduševljenjem ja bila darivana zbog ovakvog izgleda poklona, kada sam ga uručila? :) Dole u nastavku sledi link tutorijala sa jednog divnog bloga na koji način, i to vrlo jednostavno, nastaje ovakva kesa. 

Kesa za poklon napravljena od dnevnih novina 

Jednostavno, zar ne? 

Juče me je, totalno neočekivano, iznenadio paketić za moje klince koji im je priredilo jedno meni drago biće, u kome se našlo nešto divno i za mene, a paket je bio upakovan ovako: 


Njegova sadržina zaista potvrđuje činjenicu da i sam način na koji je poklon upakovan, govori mnogo o tome šta se nalazi unutra. Verujte mi na reč! :) 

Delim sa vama još neke predloge za nastanak fantastičnih kutijica i divnih detalja za poklone, a koje sam preuzela sa interneta. 









Sve je tako inspirišuće i relativno lako za napraviti, složićete se? 
A na koji način vi pakujete svoje poklončiće? 
Ukoliko imate i po koju sličicu, podelite je sa mnom na FB stranici bloga ukoliko ste reaspoloženi. :) 

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

четвртак, 22. децембар 2016.

Kad praznici zamirišu, na aktivnost u kuhinji čarobno inspirišu

iliti Mafini sa orasima i jabukama


Da li ste već osmislili šta će se naći na vašoj prazničnoj trpezi? Da li ste okoreli tradicionalista ili pak više volite da ekseprimentišete? U ovom postu dajem vam jedan predlog za pripremu ukusnih mafina kod kojih se prepliću tradicionalni ukusi i primamljivi mafinski trend. Tako da ova 2 u 1 kombinacija nema šanse, a da nekome ne prija.

Kako se pripremaju mafini sa orasima i jabukama, o tome vam pričam.


Potrebni sastojci: 
100 gr maslaca
2 jaja
2 dl pavlake (ili jogurta)
6-7 kašika mleka
200 gr šećera
2 kesice vanilin šećera
250 gr brašna
kesica praška za pecivo
3 izrendane jabuke
100 gr krupnije sečenih oraha


Priprema: 
Maslac penasto umutiti sa vanilin šećerom i običnim šećerom. Postepeno  dotavati jaja, pavlaku i mleko. Kašikom sipati izrendane jabuke i dobro promešati. Izmešati prašak za pecivo sa brašnom i lagano dodavati u prethodnu smesu, kašiku po kašiku. U kalupe za mafine staviti korpice za pečenje, pa u njih sipati pripremljenu smesu. Staviti najpre jednu supenu kašiku smese, u sredinu orahe, pa odozgo još smese. Peći 20 minuta na 200 stepeni.

Jednostavno, složićete se? Ukoliko odlučite da ih spremate, bacite po koju sličicu na Facebook stranicu bloga, da malo razmenimo iskustva. A ako ih pripremite za nekog posebnog, pa ih upakujete kao na slici ispod, eto i divnog novogodišnjeg poklona. :) Narednih dana očekujte i post kako da vrlo lako sami napravite ovakvu papirnu kesu za poklone od običnih dnevnih novina. Čitamo se! 


Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

субота, 17. децембар 2016.

DIY Jelkice Veselice

Da li još uvek imate poneki ukras iz detinjstva koji vas rado seti na bezbrižno odrastanje i nezaboravne proslave Novih Godina? Ukras koji u vama probudi setu i nostalgiju za divnom čokoladnom tortom, hrskavim pečenjcetom, moćnim novogodišnjim paketićem koji je doneo Deda Mraz čiji vam je glas nekako bio poznat,... Podseti li vas na nezaboravna okupljanja sa užom i širom familijom, dragom braćom i sestrama od ujaka, stičeva, tetaka,...? Želite li da i vaša deca imaju neki takav ukras koji zapravo nije obično krhko parče plastike ili čega već? 

Kako da sami napravite gore opisane ukrase koji pričaju autentičnu priču i koji će obeležiti jedan divan period ili nečije detinjstvo, o tome vam pričam


Ja sam svoje nazvala Jelkice Veselice i mogu da se kladim da ne možete ni da pretpostavite od čega nastaju? Da li sam vam pomogla ako kažem da ovi ukrasi ne mogu tako lako da se polome? Znam da nisam. :D Ono od čega se prave ove divotice jeste običan beli hleb, drvofix, po koja kap limuna i to je to. 


Nastaju ovako: u plastičnu kutijicu izmrvim oko tri supene kriške sredine bajatog belog hleba, ukapam nekoliko kapljica soka od limuna (protiv buđanja), pa dodajem drvofix proizvoljno (otprilike 3-4 supenih kašika) i kada se napravi masa kao plastelin, smesa za spremna za dalji rad. Nastalu smesu istanjila sam oklagijom, sekla jelkice kalupom za kolače, rupice za končić pravila cevčicom za sok i ostavila ih da se suše na sobnoj temperaturi 2-3 dana uz povremeno okretanje. 





Nakon sušenja, odluka kako ćete ih dekorisati je na vama. Ja sam ove svoje dekorisala dekupaž tehnikom, ali i apsolutno svaka druga je doborodošla. Možete ih obojiti flomasterima, vodenim bojama, lakovima za nokte, nelepiti na njih cirkone, perle i sl. ili još jednostavnije, u trenutku kada formirate smesu, pored tri navedena sastojka ukapajte i nekoliko kapljica boje ili šljokica i, odmah nakon sušenja, dobijate gotove ukrase. 






Nažalost, ne mogu vam priložiti slike toka nastanka smese, sečenja i dokorisanja ukrasa, jer sam ja ove svoje pravila još pre nekoliko godina, a sada, pored silnih svakodnevih obaveza, nemam vremena za izradu novih. Ali zato su tu stari, nepromenjeni od trenutka nastanka. Čarobni, divni i spremni da svake Nove godine uveseljavaju jelku i naša srca na poseban način. Napomenuh vam gore da su ukrasi ovog tipa nelomljivi. Da istina je, neće se polomiti iako ih najsnažnije tresnete o pod, drvofix je verovatno najzaslužniji za ovu njihovu moć. :D 

Nadam se da sam vas motivisala ovim postom
Možda još uvek niste osmislili i pripremili novogodišnje poklone, pa vam ovi ukrasi mogu biti jedan dobar predlog.
Ukoliko se upustite avanturu ovog tipa, za sve dodatne informacije oko izrade stojim na raspolaganju. :D 

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

P.S. Ukoliko ste propustili, nije na odmet da vas podsetim da još uvek možete da se prijavite za novogodišnji paketić u postu ''Poklon u duhu praznika''. ;) 

среда, 07. децембар 2016.

Ime moje ruže

Pretpostavljam da svako od vas ima svoje omiljeno cveće? Cveće čiji je buket, ma samo jedan cvet, dovoljan da vas digne iz mrtvih, da vam rasplamsa dušu i popravi raspoloženje. Cveće koje u vama budi divne uspomene i lepa sećanja. Cveće čiji miris ostaje urezan u nosu i srcu za života i učini da grozan dan, zahvaljujući njemu, postane poseban. 

Koji je moj omiljeni cvet i koje ime, tj. pečat on nosi, o tome vam pričam. 


Za ružu, ovu kraljicu biljne vrste i mog sveta, vežu me divni dani detinjstva. Dani bezbrižnosti i ljubavi, dani sreće i blagostanja.

Pre nešto više od dve decenije na jugu Kosova i Metohije zaista se lepo živelo. Bejaše tamo i jedna gimnazija u kojoj je moja mama radila kao profesor srpskog jezika. Gimnazija sa najlepšim vrtom koji sam videla do tada. Vrtom kakvi su oni u bajkama. Vrtom koji kao da je mogao da ispuni svaku želju. Vrtom koji je bio kao utočište u sumornim i tužnim danima, a u danima sreće predstavljao šlag na tortu.  E ono što je taj vrt činilo najposebnijim, jesu ruže. Ruže u raznim bojama, stasite, moćne! I tako orne da pored toga što ulepšavaju gimnazijski vrt, ulepšaju i naš stan.
Naime, mama je imala tu čast i privilegiju da, kad god joj je srcu milo, može da ubere buket ovih cvetnih lepotica. Mi u kući tačno smo znali kada je taj dan, jer mama tada nikako nije smela da zaboravi nožić koji joj je olakšavao branje. A ja i dan danas pamtim te divne momente kada se ona vraća kući posle nastave. Posmatram je sa terase. Ona, inače onako malena, korača drvoredom glavne ulice, a vidi joj se samo donji deo tela. Gornji sakriva čarobni buket ruža koji se ponosno šepuri. I mama zajedno sa njim. Trenutak kada ulazi u stan posebno je bivao veličanstven. Fantastičan miris raširi se celim stanom, a mama, kada je poljubim, miriše k’o najlepša ruža. I sad u svom sećanju mogu da osetim tu aromu. Urezala se duboko u mojim čulima, a ja je ljubomorno čuvam ne dozvoljavajući joj da izvetri. Kraljice majke prirode bivaju s najvećom ljubavlju smeštene u vazu. A sav prostor oplemenjen njima. Oplemenjena i naša srca. Zauvek!

Ruže je imala i baka u svom dvorištu. Uvek bi nam prve srdačno poželele dobrodošlicu kad god bi se približavali bakinoj kući. A kada krenu da im opadaju latice, ja i moje sestre radosno smo ih sakupljale sa zemlje i sa njima, u improvizovanoj kuhinjici koju smo imale kod bake, pravile razna izmišljena jela. Kakve su to kuvaranjcije bile! 

I danas mi, a od strane moje jače polovine, svakog Svetog Trifuna, 8. marta i za rođendan, pored glavnog poklona, po jedna crvena lepotica ulepša taj dan. Zapravo, ona je za mene glavni poklon. Najlepši poklon! Ušeta ruža u moj život i onako iznenada, bez povoda. Da začini dan, obaspe ga ljubavlju i strašću. Da nahrani dom i dušu, da da podstreka, da kruniše vazu,... Ova na slici gore je jedna od tih. Sam pogled na nju govori više od bilo kojih drugih reči. 

Koje je vaše omiljeno cveće
Ume li i ono, kao što kod mene može ruža, da u vama probudi osećanja blagostanja i sreće

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

P.S. Ne propustite da upoznate blog O tome vam pričam u ulozi Deda Mraza. :) Klik na link. ;) 

понедељак, 05. децембар 2016.

Poklon u duhu praznika

Stigao nam je decembar. A sa njime se polako, ali sigurno, zahuktava praznična čarolija. Okićeni domovi i trgovi, puni marketi i gift šopovi, dečija graja i pisma Deda Mrazu na sto strana, ma, bez kraja! :D A kako je blog O tome vam pričam zadužen upravo da vam život učini lepšim i karakterističnijim, nije mogao da dozvoli da ne bude deo prednovogodišnje atmosfere, te je i on je rešio da se stavi u ulogu gore pomenutog dekice, dok ću ja u službi vilenjaka da mu budem veran pomoćnik i glavni inicijator vaših nasmejanih lica. Pored zadovoljstva što je deo pomenute atmosfere, blog ovim postom slavi i divan napredak u svom bivstvovanju i četvrto mesto osvojeno zahvaljujući postu Svi za jednog, jedan za sve na nedavno završenom ''Musketari blog izazovu'' koji su organizovali Viasat History i MTS TV.

Šta vam je to Deda Mraz zvani ''O tome vam pričam'' spremio za lep završetak stare, još lepši početak i divno trajanje nastupajuće nam Nove 2017. godine, o tome vam pričam.


E sad, ne bila ja džaba vilenjak, nisam mogla a da ne prizovem čaroliju u pomoć i da ne čačnem maštu vas, mojih dragih čitalaca. Poklon #6 koji vam spremam je novogodišnji paketić pun svega i svačega. Od ukrasa, preko kozmetike, nakita, slatkiša i ostalih malih praktičnih stvari. Ali, šta se sve tačno nalazi u paketiću, saznavaćete postepeno. Danas ću vam otkriti samo jedanu sitnicu koja će se naći u njemu, a tokom nastupajućih dana povremeno ću apdejtovati ovaj post slikama novih poklončića, sve tamo do kraja decembra (objaviću blagovremeno do kada tačno traje praznično darivanje - update 18.12.: nagrađivanje je otvoreno do 21.12. do kraja dana, da ne čekamo sam kraj decembra, silnu novogodišnju gužvu koja ga prati i ne rizikujemo da nam poklončić zaostaje u pošti), kada će pak moj pomoćnik patuljak zvani ''random.org'' odlučiti ko će toga dana imati najnasmejanije lice i najveselije srce. Darivanje je otvoreno za sve one koji su iz Srbije, kao i za ostale sa svih strana sveta koji poklon mogu primiti na bilo kojoj adresi u Srbiji. Troškove dostave poklončiča snosimo ja i moj tim, a vaše je samo da poželite i uzmete učešće u darivanju čineći dva jednostavna koraka:

1. ostavite bilo kakav komentar ispod ovog posta na blogu (na osnovu kojeg ćete dobiti svoj broj za izvlačenje) i

2. podelite ovu objavu o darivanju javno (public) na svoj FB profil

Jednostavnije nego da pišete pismo, zar ne? :D


A sada da vam predstavim prvi poklončić. Za početak, dajem čast irvasu koji nam sve ove poklončiće vredno donosi. U pitanju je ukras za jelku spreman da ponosno obogati vašu kolekciju novogodišnjih ukrasa. Gospodin Srebrni, tako sam ga nazvala. :)



Pozdravljam vas i budite tu i narednih dana ukoliko ste radoznali da vidite šta vam je sve lepo O tome vam pričam tim spremio. O svakom novom apdejtu posta obaveštavaću vas i na FB stranici bloga. ;)

Milica

Update 05.12.2016. u 18.30h

Predstavljam vam drugi poklončić koji će se naći u paketiću. U pitanju je Garnier Color Naturals farba za kosu u nijansi 6.23 (presijavajuće zlatno tamno plava). Možda je ovo baš tvoja boja? :) 



Pozdrav do novog apdejta i hvala što učestvujete u ovolikom broju! ;) 

Update 07.12. u 21:46h

Treći poklončić u nizu. Opet u vezi sa kosom. :) Unikatna četka dekorisana dekupaž tehnikom. 



Pozdrav do narednog apdejta! :) 

Update 08.12. u 13:55h

Četvrti u nizu poklona jeste ova plastična kašičica (merica) idelana da je smestite u posudu gde vam stoji zaliha šećera, brašna i sl. i olakša vam njihovo presipanje i upotrebu. :) 



Pozdrav do naredne sličice! :) 

Update 10.12. u 20:50h

Peti poklončić je spreman da učini da zablistate u novogodišnjoj noći. Ogrlica od krupnih bisera posebno će istaći svaku odevnu kombinaciju, složićete se?! :) 



Sutra u toku dana očekujte narednu sličicu. ;D 

Update 12.12. u 11:14h

Naredni poklončić su dve narandžaste šnaličice, spremne da ulepšaju nečiju glavicu i razvesele lice. :D 



Pozdrav i budite tu, biće još poklončića! ;) 


Update 16.12. u 00:13

Malo zaostajem sa objavama, izvinjavam vam se zbog toga i to ne znači da je poklonima ovde kraj. Naredni u nizu je Velnea Sun Kissed Glow svetlucavi losion za telo, tek on itekako potreban da vas učini posebnom na nastupajućim proslavama i dočecima. Verujem da će vam se dopasti? :) 



Pozdrav i čitamo se opet uskoro! :) 

Update 18.12. u 22:49

Naredni u nizu poklona jesu Natura Femina tamponi sa probiotikom, relativno nov proizvod na našem tržištu. Oduševiće vas njihovo praktično pakovanje, takođe i funkcionalnost. :) 



Pozdravljam vas, a gore, na početku posta objavila sam do kog datuma traje nagrađivanje. Eto me takođe uskoro sa slikama novih darova. ;) 

Update 20.12. u 23:49h

Deveti poklon, kao deo novogodišnje čarolije koju vam pripremam, jesu ove efektne minđuše, idealne za vas pogotovo ukoliko volite animal print.



Igramo se još sutra do kraja dana. U četvrtak ćemo već znati koga će patuljak Random.org proglasiti za pobednika. I da ne zaboravim, ovo ne znači da je poklonima kraj. Budite tu i sutra. ;) 

Update 21.12. u 18:24h

Napomenuh na početku da će u paketiću biti slatkiša, pa je deseti deo ovog iznenađenja za vas upravo jedna lizalica u zimskom ruhu. 



To bi bilo to što se poklona tiče. :) Dole u nastavku možete videti kako sve to izgleda na jednom mestu. Za prijavljivanje imate još manje od četiri sata, a sutra, 22.12. u toku dana, nakon što svima dodelim redne brojeve, saznaćemo k'o će sa svim ovim poklončićima zakoračiti u Novu godinu. Ime dobitnika objaviću ovde na kraju posta. 


Hvala vam što ste se prijavili u ovolikom broju, hvala što me pratite i podržavate, hvala na silnim divnim rečima! Nadam se da vam je cela ova priča delovala zanimljivo i da vam je bilo zadovoljstvo da povremeno svratite na blog da vidite koji su to naredni poklončići u pitanju? 

Za kraj mogu samo da dodam da svima želim puno sreće u izvlačenju, a blog O tome vam pričam tu je sa vama i nadalje sa novim, interesantnim i inspirativnim temama, naravno i sa poklonima. ;) 

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

Update 22.12. u 15:21h

 
Iiiiii, patuljak Random.org je odlučio! 
Najviše sreće da bude izvučen imao je broj 8, a komentar osmi po redu ostavila je Jovana Jezdimirović. Čestitam ti od srca Jovana i molim te da mi u inbox FB strnice bloga ostaviš svoju adresu. :) 

Svima ostalima još jednom puno hvala na učestvovanju i nemojte da budete razočarani što niste dobitnik, i ubuduće vas na ovom blogu čekaju divni pokloni. Veliki pozdrav za sve! <3 

I umalo da zaboravim, srećni vam božićni i novogodišnji praznici!

Vaša Milica


понедељак, 28. новембар 2016.

Svi za jednog, jedan za sve

iliti priča o Marku, Janku i Branku


Da li upravo vi možete da se pohvalite činjenicom da imate pravog prijatelja? Osobu na koju možete da računate u po dana i po noći, osobu koja bi uradila sve za vas, osobu koja je divan deo vašeg sveta i bez koje taj svet zapravo ne bi bio to što jeste? Da li u ovoj surovoj svakodnevici gde jedva da imamo vremena za sebe same, imate prilike da se posvetite negovanju gore pomenutog prijateljstva i budete sve ono što vaš prijatelj jeste za vas? Da li ste svesni činjenice šta zapravo znači pravi prijatelj? Marko, Janko i Branko u priči koja sledi, vrlo dobro znaju njeno značenje.

Da ’’svi za jednog, jedan za sve’’ nije samo fraza i da prava prijateljstva zaista postoje, o tome vam pričam.


Počeli su da se druže od ranog detinjstva. Od onog dana kada se Janko sa svojom porodicom doselio u Markov i Brankov kraj. Iako nisu bili vršnjaci, po koja razlika u godinama nije ih sprečavala da slobodno vreme posle škole provode zajedno. Bivali su tako u paketu policajci, vojnici, vozači, vatrogasci, biciklisti, planinari, odbojkaši i ostali sportisti i uvek se otprilike znalo ko je maher u kojoj oblasti i ko u navedenoj igri nosi pobedu. Marko je vodio u eksremnim aktivnostima, Branko je bio vrhunski sportista, dok je Janko važio za jedno strpljivo biće zlatnih ruku, pravi majstor u društvu i najčešći pobednik u šahu i ostalim društvenim igrama. Ipak, pored svega, imali su nešto zajedničko. Kako je Marko od svog oca bajkera nasledio ljubav prema motorima, tako je tu svoju strast preneo i na svoja dva najbolja druga. I bukvalno od kada se poznaju, žudeli su za ostvarenjem dečačkog sna. Da, kada odrastu, osnuju svoj moto klub i da na svojim dvotočkašima odu na put oko sveta.

Sudbina je ipak htela drugačije.

Godine su prolazile. Divno detinjstvo ovih dečaka  dalo im je osnovu za još lepše momačke i zrele dane. Stvorilo među njima neraskidivu vezu koja je iz dana u dan bivala samo jača i konkretnija. Čak se jednom, nakon odgledanog filma Tri musketara, poistovetiše sa njima. Obožavali su zajedničke avanture i poduhvate, u isto vreme su upisali ispit za polaganje A kategorije, a kroz izvesno vreme zajedno i slavili položenu vožnju. Sada im je najveća dilema bila koji motocikl kupiti? I u koju se novu avanturu upustiti?

Zahvaljujući Marku, kao inicijatoru akcije, krenuše prijatelji na put u susednu nam, ne tako davno, ratom razorenu zemlju, sa ciljem da obiđu njene prirodne lepote i posete sada pusto selo gde je nekada, kao dečak, živeo Markov otac. Bi predloženo, bi ostvareno! Gacali su drugari već za koji dan opčinjujućim predelima kraškog polja, hranili svoj pogled nepreglednim prostranstvom, punili svoja pluća čistim planinskim vazduhom,... Zađoše tako u toj svojoj pustolovini malo dublje no što su planirali. Prosto su se prepustili prirodi da ih nesebično vodi. Odvoji se u jednom trenutku Marko na mesto gde i car ide sam, kada odjeknu zastrašujući prasak, posle njega još strašniji muk. Marko je zagazio u minsko polje!

Slika koja će Janku i Branku zauvek ostati u ružnom sećanju jeste slika Marka kako nepomično leži i ne daje nikakve znake života. A onda na scenu stupa slika i prilika prijateljstva. Zahvaljujući radoznalom Janku i njegovom tati koji je u vojsci bio deminer (ili je možda ipak sreća presudila), minsko polje je pod nogama dvojice drugara ostalo mirno polje. A pašteta od toga dana ovom trojcu postade najomraženije ime, pa i jelo takođe. Izvukli su telo, ne sreću samo povređenog Marka i nakon što su mu pružili prvu pomoć, kilometrima su ga brzom brzinom nosali po pustim predelima u težnji da se što pre dokopaju magistralnog puta. Marku je nagazna mina ’’pašteta’’ svojim vibracijama žestoko povredila nogu. Do te mere da su doktori odmah konstatovali da će vrlo verovatno morati da se amputira. Ali ne, Janko i Branko nisu tako mislili. Pa kako će jedna junačina, kao što je Marko, da ostane bez noge? Kako će voziti svoju Hondu VFR? Pa onda njegov dečački san nikada neće biti ostvaren!? E pa neće moći! Usaglasiše se dva trezvena drugara i na svoju odgovornost ne dopustiše amutaciju. I nisu pogrešili! Večiti borac i optimista, kakav je Marko oduvek bio, posle brojnih bolnih intervencija i terapija, uspeo je da nakon godinu dana ponovo sam stane na svoje noge. I uz svesrdnu podršku svoja dva krila, kako je zvao Janka i Branka, ni u najtežim trenucima nije posustao, niti izgubio volju. A kada je napokon prohodao, počeo je da kuje plan na koji način da im se za sve zahvali i oduži. Ali oni nisu očekivali ama baš ništa. Samo su bili jako srećni što će Marko i dalje, barabar sa njima, da se prepusti ostvarenju njihovog zajedničkog sna i budućim pustolovinama.


Život je ponovo ušao u kolotečinu.

Stasiti momci se poženiše. Jedan drugome kumovaše. Očevi postadoše. I bez obzira na to što porodični život silne obaveze i promene donosi, prijateljstvu Marka, Janka i Branka ništa nije moglo da prkosi. I dalje su se sastajali, jubileje proslavljali, bili uvek tu kada je trebalo pomoći i priteći, savet dati, u odbranu stati. Ipak, još uvek se ne ostvari plan za odlazak na put oko sveta na paklenim mašinama. Ali se često govorilo o njegovoj realizaciji. Bilo je samo pitanje dana.

Sudbina međutim ponovo umeša svoje prste. Probudi tako jedne noći Janka i Branka poziv Markove žene. Odjednom je dobio nesnosne bolove u predelu leđa i završio je na hitnoj. A onda sledi tragično saznanje. Marku su otkazali bubrezi! Otkazali do te mere da u opticaj nisu ulazili nikakvi lekovi, niti dijaliza. Jedino rešenje je bila transplatacija. Lekari nisu mogli tačno da pojasne šta je mogao da bude razlog ovom više nego lošem scenariju, ali su bili uverljivi sa konstatacijom da donor bubrega mora što pre da se pronađe.

’’Izem ti šugavi zakon o transplataciji zbog čijeg su nedonošenja donori u manjku! Izem ti pustu sreću kada niko od rodbine nije kompatibilan!’’, konstatovaše Janko i Branko kada krenuše na ispitivanje. Pukom igrom slučaja sva trojica su imali istu krvnu grupu, ali to nije moralo značiti da će njihov bubreg odgovarati Marku. Ne, ni jedan, ni drugi ni sekunde se nisu dvoumili. Za prijatelja kao što je Marko dali bi i život ako treba, kamoli jedan jedini bubreg! Dan kada su trebali da saznaju da li bar jedan od njih dvojice može biti adekvatan donor, bio je dan tuge i dan sreće. Najpre je u ordinaciju ušao Janko. Posle izvesnog vremena, izraz na njegovom licu, prilikom izlaska, govorio je više od bilo kojih drugih reči. Samo je promrsio kroz zube:’’Ti si na redu.’’

Brankov ulazak u ordinaciju bio je pitanje života i smrti. Trenutak kada će ili sve da stane ili da se sve preokrene. Naredni trenutak, koji je obogatio Jankov život neobjašnjivim emocijama, bio je urlik pun sreće. ’’To, to, to! Uspećemo musketari!!!’’, odzvanjao je Brankov glas iz doktorske sobe. On će moći da bude Markov donor.

Nakon svega uspešno i junački prebrođenog, nerazdvojni trojac krenu u ribolov jedne rane zore. Smuđ je radio kao nikada do tad. Ali, još nešto nije bilo kao pre. Nakon operacije Marko je neko vreme bio onaj stari. A onda se iznenada promenio. Povukao se u sebe, dosta puta odbijao susrete sa svojim drugarima, srdačnost mu nije bila jača strana kao ranije,... Razumeli su to Janko i Branko. Pored svega što mu je život priredio, on se zapravo dobro i drži, složila su se ova dvojica. Ipak, nadali su se da će, koliko toliko, da se vrati onaj stari Marko. Mada se to nikako nije dešavalo.

Stari Marko je zapravo sve vreme bio tu. A njegovo hladno ponašanje bilo je deo njegovog plana. Plana kojim bi ostaloj dvojici musketara pokazao svoju zahvalnost. Plana za konačno ostvarenje njihovog zajedničkog dečačkog sna.

Jednog divnog toplog letnjeg dana, Marko neočekivano nazva Janka i Branka na telefon. Pre toga se nisu čuli sigurno jedno mesec dana. Marko se bio toliko promenio, da je izbegavao svaki kontakt sa njima. Tako da je ovaj poziv delovao više nego iznenađujuće. A iznenađujuće će biti tek ono što sledi. Sav suzdržan, Marko je zamolio dvojicu drugara da dođu na tu i tu adresu. Jer je, kako je rekao, imao nešto važno da im saopšti. Nisu mogli da ga odbiju. A nisu mogli ni da pretpostave šta ih zapravo čeka na toj adresi.

Na broju tom i tom, ispred jednih glomaznih vrata, stajao je Marko sa osmehom od uveta do uveta. Iznad glave mu je stajao neki natpis. Janko i Branko iz daljine nisu mogli da vide šta na njemu piše. Kako su se približavali, shvatili su u kom grmu leži zec. Odmah im je bila jasna Markova hladnokrvnost i nedruželjubivost. On je morao neko vreme da se distancira od njih kako bi iznenađenje koje je nameravao da im priredi, bilo pravo iznenađenje. Napokon su mogli jasno da pročitaju natpis iznad Markove glave. Pisalo je:

Moto klub
’’Tri musketara’’

Jedan deo Markovog, Jankovog i Brankovog dečačkog sna bio je ostvaren! Najviše zahvaljujući Marku, njegovoj požrtovanosti i težnji da ovenča prijateljstvo nezaboravnim znakom zahvalnosti. Život ponekad zna da bude surov, nepredvidiv i bolan. Ali, s druge strane, zna da napravi tako moćan bum u svom scenariju. Bum od kojeg se naježi svaka dlačica na telu i srce se sa svojim divljim otkucajima popne skroz u grlo. Bravo Marko, bravo Janko, bravo Branko! A sad pravac na ostvarenje drugog dela sna! Drum pod točkovima i pravac na put oko sveta!


I bi tog puta. Bi i ostade prijateljstvo o kojem vredi pričati i pisati. Bi overena izreka ’’svi za jednog, jedan za sve’’. Stajala je ponosno, ispisana kao grafit, na zidu moto kluba.

Imate li vi svog druga musketara
Šta ste sve spremni da uradite za njega
Da li ste se do sada uverili u činjenicu da je dobar prijatelj vredniji od parčeta hleba?

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

Ovaj tekst je nastao u okviru akcije #MUSKETARIBLOGIZAZOV koju su pokrenuli Viasat History i MTS TV.

Izvori fotografija odozgo naniže:
1. www.playbuzz.com
2. www.trivalleylifechurch.org
3. commons.wikimedia.org
4. www.holidayiq.com


петак, 25. новембар 2016.

Moji Kräuterhof favoriti

U postu napisanom još u martu ove godine dala sam obećanje da ću podeliti sa vama koji su to moji Kräuterhof favoriti i napokon to obećanje ispunjavam. U pitanju su proizvodi koje koristim svakodnevno i kojima sam više nego zadovoljna, te iz tog razloga zaslužuju da se o njima piše u zasebnom postu.

Kräuterhof šampon sa koprivom, Kräuterhof krema za tuširanje za veoma suvu kožu i Kräuterhof konjski balzam, o tome vam pričam.

Kräuterhof šampon sa koprivom koristim već dugi niz godina i iako je moja kosa više suva nego normalna, ovaj šamon namenjen normalnoj kosi izuzetan joj je saveznik. 



Savršeno je neguje i revitalizuje i nakon prirodnog sušenja, kako inače uvek sušim svoju kosu, ona je rastresita, mirsna, lako se rasčešljava. Postoji na tržištu i Kräuterhof balzam za negu i sjaj kose koji do sada nisam imala prilike da probam, ali ako je posle pranja samo šamponom kosa divna kao što jeste, balzam bi je verovatno učinio još lepšom. Ukoliko ga nekada isporbam, obavezno ću podeliti svoje impresije sa vama.  

Kräuterhof krema za tuširanje za veoma suvu kožu sadrži aloe veru, maslinovo ulje i ekstrakt nevena, tj. sve one prirodne sastojke koji su idealni hranitelji suve kože. 


Meni je, nakon tuširanja ovom kremom, mleko za telo nepotrebno, pa je uglavnom koristim kada negde žurim i nemam puno vremena za mackanje. Kombinacija tri navedena biljna sastojka ovom proizvodu daje osvežavajući miris koji se dugo zadržava na koži, dok s druge strane preparat na kožu deluje izuzetno blagotvorno, savršeno je hidrira i ne dozvoljava joj da se peruta. Za sve one koji imaju suvu kožu, ovaj shower cream treba biti must have stanovnik kupatila i iskrena je preporuka svima od strane mene.

Ako ste čitali moj post I kad je teško, život je lep, znate da Kräuterhof konjski balzam ne može, a da ne bude deo moje svakodnevice. 


Ruzmarin, divlji kesten, arnika, ulje mente i kamfor stopili su se u gel koji hladi, okrepljuje i svakodnevno me rešava bola. Ubrzo nakon nanošenja bolno mesto se polagano smiruje i uvek, ma za tili čas, budem spremna za nove, svakodnevne aktivnosti. Da ga nema, trebalo bi ga izmisliti, ali na sreću, postoji Kräuterhof koji misli na svoje potrošače i teži ka njihovom blagostanju i zadovoljstvu. Kräuterhof konjski balzam ne preporučuje se samo osobama koje imaju problema sa kostima. Pogodan je i za masažu vrata, za relaksaciju sportista, pospešuje prokrvljenost kože, osvežava je, revitalizuje i neguje.

Podelila sam sa vama koja su tri preparata na tronu mog Kräuterhof carstva. 
Da li vi koristite nešto iz Kräuterhof asortimana
Koji su vaši favoriti?

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica