среда, 04. октобар 2017.

Moje dete ima najlepše ime

iliti Imena luda nalaze se svuda


U vrtlogu kiča, šunda i raznoraznih drugih glupiranja ne bi li čovek po svaku cenu bio poseban i drugačiji, upletoše se i lična imena. Tako nam se deca zovu kao psi, automobili, fotoaparati, kao turistička mesta,... Ponekad prosto roditeljima zafali kreativnosti, pa se dobije još jedan Marko, Miloš, Zoran, Dejan, Jelena, Milica, Ivana,... Iako se pritom neki detetov bliži rođak zove tako. Ma nema veze! Još ako je kum (kako je uglavnom bivalo ranije, a i danas ne izostaje) nadenuo ime, ma pogovora nema, dete tako MORA da se zove! Svakako je ime koje dete ponese, njegovom roditelju najlepše i najdraže. Ali,...


Kakvi su moji stavovi po ovom pitanju, zašto treba dobro promisliti pre nego se detetu da određeno ime, kako se zovu moja deca i zašto smo im ja i moja jača polovina odabrali upravo ta imena, o tome vam pričam.

Prilikom odabira imena za našu decu, nastojali smo da ona budu nesvakidašnja, a pritom zvučna i normalna, da se tako ne zove niko iz naše šire okoline, da to budu imena na koja deca kasnije mogu da budu ponosna, da se fino slažu sa prezimenom,... Želeli smo da i jedno i drugo naše dete ima lepo ime, da se ceo život diči njime, da se odlučno predstavlja i svima na znanje stavlja da je već po tome kako se zove u stanju da osvaja nove svetove!


Sigurno će neko od vas ko bude čitao ovaj tekst imati isti komentar kao i za tekst ’’Da li si i ti žena sa dva prezimena?’’. Ono tipa da uopšte nije bitno kakvo ime ili prezime čovek nosi, ako je kadar da uspešno gaca kroz sve u šta ga život zaglibi. Ova tvrdnja je ispravna, to se razume, ali zašto sebe i dete lišiti tog divnog detalja posebnosti? Nije li lepo kada ono jedino u razredu, ma u školi, nosi to autentično, moćno ime? Mada, uvek neizostavno, ’’resavska škola’’ umeša svoje prste. Nažalost. :(

Bilo je, a ima i dalje, onih koji se zabezeknu kada čuju kako nam se dete zove. Pa onih koji ime nenormalno akcentuju. Pa onih koji mu dodaju jedno, suvišno, slovo i unakaze ga. Elem, sigurno vas zanima kako se zovu naši mališani?

Prilikom odabira imena, pored gore pomenute autentičnosti, a kako i mužu i meni imena počinju na Mi, voleli smo da i imena naše dece počinju istim slovima. Pa da to budu srpska imena, jer biti Džon može svako, ali u našoj zemlji Džon je Jovan, je l’ tako? Pritom se potrefilo da i jedno i drugo ime dragu i voljenu decu još milijima pravi. Miona i Milun, tako se zovu naši anđeli mali. :)

Milun je relativno češće ime. Možda vam je ušlo u uvo iz, po sto puta reprizirane na RTS-u, serije Srećni ljudi. Naleti se pokatkad na čoveka ovog imena, tako da nismo doživeli iščuđavanje u ovom slučaju. Sa Mionom je drugačije. Prvo da vas odmah usmerim na pravilan izgovor. Nije Miona, sa akcentom na O, već je Miona, sa akcentom na I. E sad, zavisi kako budem raspoložena kada to iščuđavanje krene. Znala sam samo, ali onako na finjaka, da obrusim da smo svi išli u osnovnu školu i u 5. razredu obrađivali pripovetku ’’Prva brazda’’ Milovana Glišića. Nekad i citiram ovaj tekst, da, naravno da ga znam napamet: Uvrh sela Velike Vrbice, čak gore - već pod planinom Vratarnom - vidi se odovud, s Latkovačkih pogledi, skromna seoska kućica i uz nju dve-tri zgradice. To je kuća udovice Mione…

Eto otkud ime Miona. Divno i staro milo srpsko ime. Još ako se savršeno uklapa uz prezime, što kod nas itekako jeste slučaj, bude pun pogodak!

Obožavam kada roditelji daju ime detetu po nekoj osobi ili milom događaju koji je ostavio pečat na njihov život. Manje više po dedi, babi, pradedi ili prababi. Oduševio me je recimo izbor imena koji je za svoje dete napravila autorka bloga ‘’Sreća je zdravlje’’. Ko prati rad drage Tijane, zna o čemu govorim. :) Još dva muška imena koja roditelji u mom okruženju nadenuše svojoj deci ne ostaviše me ravnodušnom. Janko i Ignjat zovu se jedna dva malena, a po imenima tako velika dečaka. S druge strane, nijedno žensko ime ne ostavi utisak na mene u poslednje vreme. Al’ zato Dunje i Ive zriju na sve strane. Ima tu i jedna Lalarija. A i Nikon. Ne, ne, nije fotoaparat. :D

Kako glasi najlepše ime vašeg deteta? Na koji način ste ga birali? Da li su vam imena uopšte toliko važna? Volela bih kada biste svoja iskustva i stavove podelili sa mnom.

Pozdravljam vas do narednog teksta i hvala što ste tu,
Milica


Izvori fotografija odozgo naniže:
1. moj drug PowerPoint i ja
2. www.sindicatdepares.com

среда, 20. септембар 2017.

Forever Aloe Lips - moje iskustvo


Osmog marta ove godine sreća mi je bila fino naklonjena, pa sam u nagradnoj igri na stranici Aloe Vera Grbić osvojila FOREVER Aloe Lips za negu usana. Zahvaljujući divnoj gospođi Valeriji koja vodi ovu stranicu i koja je saradnik kompanije FLP (Forever Living Products), dolazim do saznanja da ovo nije običan balzam za usne, već da se u ovom pakovanju od 4,25g, gde glavno mesto zauzima aloe vera, kao doduše i svi proizvodi ovog brenda, krije zapravo melem za svašta nešto još. 



Kakvi si moji utisci nakon korišćenja FOREVER Aloe Lipsa sa jojobom i da li je ovo proizvod koji bih vam preporučila ili ne, o tome vam pričam u ovom postu. 


Pre svega, nakratko ću da vas upoznam sa kompanijom Forever Living Products. Osnovana 1978. godine u Skotsdejlu, Arizona, ova kompanija je naveći uzgajivač, proizvođač i distributer Aloe Vera proizvoda na svetu. Posvetila je skoro 4 decenije u traženju najboljih prirodnih izvora zdravlja i lepote da bi ih podelila sa svetom. Uz posvećenost kvalitetu i čistoti, FLP je strasni filantrop u pomaganju ljudima širom sveta da izgledaju i osećaju se bolje. Za razliku od drugih kompanija koje se hvale svojom odgovornošću prema životnoj sredini da bi bile „u trendu”, Forever kontinuirano procenjuje svoje biznis procese da bi redovno unapređivala samu sebe. I to ne radi zato što je to „u trendu”. Ovo radi zato što veruje da je to ispravna stvar. Svest o uticaju na životnu sredinu primarni je element u poslovanju ove kompanije. Forever ima preko 50 miliona Aloe Vera biljaka koje rastu na plantažama u Dominikanskoj Republici i u Teksasu. Kada pričamo o konverziji CO2 u kiseonik, 20 Aloe Vera biljaka mogu da konvertuju otprilike istu količinu CO2 kao jedno drvo! Imajući to u vidu, samo sa plantažama Aloe, Forever Living već čisti našu planetu od 2 miliona tona CO2 godišnje! (izvor)


Izvor: www.foreverliving.com

Da se vratim dragom Aloe Lips-u. Oni koji izvesno vreme prate blog O tome vam pričam, već znaju da je rubrika ''Preporučujem'' rezervisana samo za proizvode i predmete koje volim, koristim i koji na mene ostave dobar utisak. Iz tog razloga ovde dolazi i recenzija o proizvodu iz naslova.

среда, 09. август 2017.

Neću u vojsku!


Našu javnost, a naročito pripadnice lepšeg pola, nedavno je uzburkala informacija da će sve radno sposobne žene do 50 godina morati da se odazovu vojnoj obuci za davanje prve pomoći i postupanje u vanrednim situacijama. Digle smo se, nego šta! Pored svega što svakodnevno moždi jednu ženu u našoj zemlji, poštovana gospoda na vlasti bi i u uniforme da nas metne.

E zašto ja neću u vojsku i zašto ne spadam u patriotu prvog reda, o tome vam pričam u ovom tekstu.


Rodiš se kao žensko. Ne daj bože da si ćerka onih za koje je samo muško dete dete. I da si još jedna ćerka u nizu dok se ne rodi naslednik! Ukoliko se taj sin nije ni rodio, do sada si verovatno već i služila vojsku i tokom života izigravala Virdžinu svom ćaletu.  

Ako ne spadaš u ovu skupinu, onda si SAMO žena. Računam da si kao devojčica imala bezbrižno i srećeno detinjstvo, pored sebe sve što poželiš, bila dobar đak u školi, sa večitom težnjom da završiš neki moćan fakultet i da, kada porasteš, budeš ekspert u svom poslu. Ali, ono SAMO malo kvari viziju. Skontaš tako, kako godine prolaze, da živiš u državi gde se ne ceni kvalitet, već gde se posao, termini kod lekara i mnoge druge banalnije stvari završavaju samo ako, na tvoju sreću ili žalost, imaš ili nemaš nekog poznanika koji bi te na pomenuta mesta ’’ugurao’’. A onda shvatiš da nemaš NIKOGA. Kažeš sebi, ma nema veze, naći će se već neko ko zaista ume da ceni prave vrednosti.

Dok iščekuješ, naiđeš tako kroz život na čoveka sa kime bi taj život i da deliš. Misliš se, super, dok se ne ukaže prilika za neki adekvatan posao, ostvariću se u ulozi majke. I, pored svih čarobnih momenata koje majčinstvo nosi, uhvatiš se u vrzino kolo. Postaneš tipična spremačica. Od jutra do sutra, ko šta radi, ti pereš, spremaš, presvlačiš, čistiš, odvodiš, dovodiš, ne spavaš, pevaš i kad bi plakati htela,... I ne prestaneš da čezneš za uspešnom karijerom iako nekad dođe do situacije da se zapitaš: za šta sam se ja ono beše školovala?

Neka si i imala tu sreću da se ostvariš na posebnom planu. Titula spremačice ti svakako ne gine. Jer, kad se skrhkana i psihički i fizički vratiš s posla kući, čeka te sve ono koje nikuda ne odleti i koje se, uglavnom, piše samo ženama. Uključi mašinu, usisaj, pospremi, ma blago tebi, blago meni!

No, da ne skrećem previše s teme, evo zašto ja kažem NE vojsci. Pored svega navedenog sa čime žena tokom života treba da traje, kakvim bolovima da se predaje (mislim na porođajno iskustvo), da izigrava muškarca mnogo puta jer oni pravi u ovoj državi moraju danonoćno da rintaju kako bi porodici obezbedili iole pristojan život, ja državo nemam vremena za vojsku! Pa ko bi meni čuvao decu, kada im tata povazdan radi, dok sam ja na vojnoj vežbi? Danas se, i sama znaš državo, slobodni dani ne dobijaju tako lako!

I, čekaj državo, zar nismo te osnove prve pomoći i ponašanja u vanrednim situacijama, trebali imati u osnovnoj školi kao obavezan predmet? Kao što bi to trebalo da bude i seksualno obrazovanje. Jer, sve je otišlo predaleko. Da ne citiram onu iz filma Mi nismo anđeli (prvi deo): ’’Danas se klinke,...’’ Beše nekad domaćinstvo. I to ste, brže bolje ukinuli, te danas deca nisu sposobna ni krišku hleba sama da namažu.


Neću u vojsku, jer ne želim! Ovakvim akcijama ti prizivaš rat, državo! Nedavno neki muškarci već bejahu akteri vojnih vežbi. Nešto se kuva kad non-stop krene da se priča kako otadžbina treba da se čuva. Ali, stani državo, stani svete, pa zar nam nije dosta ratova? Uništena detinjstva, spaljeni domovi i strah koji je ušao u kosti još uvek nam paraju srca. Vi, poštovani državnici sveta, prepucavajte se na neki drugi, kreativniji način, ne lomite svoja koplja preko leđa nedužnog življa koje bi da obitava u miru i slobodi. U svetu gde bi majka da bude majka, otac to što jeste i, iako nisam za razdvajanje polova, opet se brate zna ko kosi, a ko vodu nosi.

Možda ja i ne bih imala prođu kroz vojna vrata? Oni koji me čitaju, znaju da je falinka koja me prati kroz život mnogo puta znala da bude kočnica (evo linka za one koji su propustili tekst I kad je teško, život je lep). Ovaj put možda mi zatvori vrata za koja i želim da ostanu zatvorena. :) Možda me i puste da uđem? Radila bih u kuhinji kao što su u njoj radili nekadašnji vojnici za zdravstvenim problemom. Kuhinja, neeeeee! Pa na čemu tu više da se obučavam?!

I za kraj jedno pitanje: da li biste vi, drage žene, stupile u vojne redove?


Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

Izvori fotografija odozgo naniže: 
1. moj drug Power Point i ja
2. www.dailymail.co.uk

петак, 04. август 2017.

Pesma o voću


Ovaj post posvećujem mališanima. Pretpostavjam da su vaša deca, kao što su recimo moja, obožavaoci voća? Iako još uvek ne mogu da budu svesna činjenice koliku dobrobit voće čini njihovom organizmu, ukoliko ga ne vole, mi roditeliji na različite načine moramo da se dovijamo ne bi li im približili raznovrsne voćne ukuse. 

Pa da li ste probali da to uradite kroz pesmu, za koju verujem da se deca najradije i najčešće vežu? Kojoj uistinu veruju. Čitanje pesmice može da bude zanimacija tokom dana, upavanka za laku noć, a možete da joj iskomonujete određenu muzikicu i da na taj način duplirate radost na dečijem licu. Verujem da će, nakon toga, voće doživljavati kroz neku drugu dimenziju. :) 

U nastavku sledi ''Pesma o voću'', o tome vam pričam.


Iskreno se nadam se da ste i da ćete uživati i da će pesmičica ostaviti utisak na vašu decu?


P.S. Voćkice pored ispisanih stihova crtala moja mališanka. <3 


Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica 

среда, 26. јул 2017.

Kako za 2 minuta napraviti jedinstvenu i funkcionalnu kutiju za igračke?


Da li i vi spadate u grupu onih mama koje svakodnevno vode bitku sa igračkama? Svi znamo koliko su deca ažurna u njihovom pospremanju i pre ili kasnije postajemo svesne činjenice da je sakupljanje igračaka uglavnom naš posao. Ovom prilikom skidam kapu svim onim kevama koje su kod svoje dece od malena uspele da ukorene pravilo da je sakupljanje ostataka ''atomske bombe'' u dečijoj sobi zapravo njihov posao. 

Ja nažalost spadam u ovu prvu grupu. :( I pored malog miliona svakojakih džidža bidža, plišanih igračaka, automobilčića, lopti,... meni uvek fali mesta za odlaganje. Jer, mnoge kutije za igračke u našoj kući završile su neslavno. Umesto za igračke, postajale su kućica za decu, koševi, pomagala za pentranje na višu tačku,... Samim tim bivale su ekspresno uništavane i za tili čas neupotrebljive. Već neko vreme vršim pritisak na muža da napravi čvrstu, neuništivu kutiju od drveta, ali kako je njemu za ovu aktivnost vremena u manjku, morala sam u momentu da smislim nešto funkcionalno. Jer juče, kada sam raskrčivala dečiju sobu, sve kutije koje posedujemo bile su pune, a unaokolo su me još uvek pozdravljale razbacane igračke! 

Setila sam se u trenutku da u podrumu imam jednu korpu za veš koju ne koristim već neko vreme. E sad, nije fora samo uzeti korpu i u nju ubacivati igračke jer, iako uredna, soba bi ličila na neku ostavu ili vešeraj, složićete se? Onda mi je palo na um da mi se već godinama po ormaru vuče jedna džinovska muška košulja, totalno van stila i veličine naše glave kuće, koju ne znam iz kog razloga nisam bacila. U stvari, SUPER što je nisam bacila! :D U nastavku ćete videti i zašto!

Kako da, za 2 minuta, od korpe za veš napravite jedinstvenu i funkcionalnu kutiju za igračke, o tome vam pričam.


Da rezimiramo, za nastanak ovog jedinstvenog i praktičnog detalja za dečiju sobu, potrebna vam je:  

- korpa za veš (bez poklopca) 


- muška košulja u XL veličini


- jedna zihernadla 

- i svega 2 minuta vremena 


Šta je potrebno da uradite

Jednostavno, obucite korpu za veš! :) Zakopčanu košulju navucite na korpu, s tim što kragna košulje treba da bude na dnu korpe.


Rukave koji vise sa strane vežite i napravite neku kvazi mašnu. Kada odlažete kutiju, izbor je na vama da li će se mašna videti ili ćete kutiju okrenuti sa druge, leđne strane košulje. 



A kako vam kragna na dnu ne bi landarala i remetila ravnotežu kutije, preklopite je i zakačite zihernadlom kao na slici. 



I to bi bila cela filozofija! Iskrena da budem, nisam baš nešto oduševljena dezenom naše košulje, ali kako se našla pri ruci u jednom presudnom momentu, ja obožavam našu novu kutiju za igračke. A i deci se veoma sviđa. Sad, nisu baš srećni, pogotovo moj dvoipogodišnjak, što ne može da ulazi u nju, ali zato ja jesam, jer joj se nazire duži vek trajanja, za razliku od drugih. Bar se nadam. :) 


Da li biste i vi probali da izdejstvujete ovakvu kutiju? Ukoliko se rešite na ovu misiju, pohvalite se slikama na FB stranici ''O tome vam pričam''. :) 

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica 



четвртак, 20. јул 2017.

#2 Šta čitate svojoj deci?


Na red je došao post u kome vam, po drugi put, predstavljam knjige koje s punim pravom mogu da budu nosioci titule ''bukmarker mog detinjstva''.

’’Ivica i Marica’’ i ’’Ezopove basne’’, o tome vam pričam u nastupajućim redovima.



Ove dve divne knjižice dolaze nam iz Male Lagune (serijal ’’Korak po korak''). Fantastično ilustrovane, nadasve poučne, bude maštu, odlične za vežbanje čitanja kod budućih prvaka jer su odštampane krupnim ćiriličnim fontom, privlačne i manjoj deci jer svaka slika u knjigama prosto mami i podstiče na brojna pitanja,...



Kao jedna od omiljenijih štiva u kućnoj biblioteci mojih mališana, veoma često se čitaju i prelistavaju, rado se preporučuju vršnjacima i idealan su rođendanski poklon.

Sadržina priče ’’Ivica i Marica’’ svima je više nego poznata. Delim sa vama sliku sadržaja knjige, da vam malo čačnem radoznalost i uverim vas da je možda baš ova knjiga sledeća koju vaša deca moraju imati. 



Što se basni tiče, kako ih ne bih nabrajala, takođe sam uslikala sadržaj. Nama su recimo najomiljenije ’’Pas i kost’’ i ’’Lav i miš’’. A koje basne vole vaša deca?






Svaka basna ima svoju pouku, to se podrazumeva, ali u ovoj knjizi pouka je izvučena na kraju svake basne, što u nekim knjigama nije slučaj. Ovako, kada dete pouku pročita, dovede se u razmišljanje i zaključivanje, pa onda dolazi kvalitetno utemeljivanje pravih životnih vrednosti i oblika ponašanja.

Serijal ’’Korak po korak’’ broji još pregršt fenomenalnih izdanja, od priča o čudovištima, vešticama i zmajevima, preko Puta oko sveta za 80 dana, Olivera Tvista, Robinzona Krusoa, do fantastičnih naslova iz sveta mitologije.

Eto razloga da što pre, a korak po korak, upoznate svoju decu sa likovima koji su neizostavni pratioci svačijeg odrastanja i obogatite im policu detinjstva onim što je zaista vredno njihove pažnje i sećanja.

Na kraju ostaje da vam samo poručim - uživajte u čitanju! :D

Pozdravljam vas do narednog posta, 
Milica

уторак, 27. јун 2017.

Kako smo se rešili krpelja


Čim krenu topli dani, razmile se i oni, ovi dosadni paraziti. I umesto da se, tokom svakog boravka u prirodi, maksimalno opustimo, uvek postoji strepnja i bojazan da neki krpelj ne postane stanovnik našeg tela. Na roditeljsku žalost, zbog mekane, tanke kože, uglavnom biraju mališane za svoje utočište. Tako je jednom krpelju, pre izvesnog vremena, moj dvoipogodišnji mališan postao plen.

Kako se odvijala celokupna situacija od trenutka kada smo ga uočili na detetovom telu, pa do njegovog uklanjanja odatle, o tome vam pričam u ovom tekstu.


Kad živiš u kući i kada je tvojim mališanima dvorište omiljeno i glavno mesto za igru, prosto moraš da budeš spreman na situaciju zvanu ’’krpelj’’. Zato praktikujemo da se od ove napasti pregledamo svako veče pred spavanje, posebno obraćajući pažnju na delove tela gde je koža najtanja, kao što su glava, pazušne jame, unutrašnji delovi laktova i kolena, prepone, predeli iza ušiju i između prstiju na rukama i nogama. Mada, uopšte ne mora da znači da će se parazitlija nastaniti baš na tim mestima. Što i dokazuje naš slučaj.

Elem, te večeri smo imali neke goste i pregledanje je izostalo, pa je krpelj, koji je odlučio da se nastani na mališanovom ramenu, u blizini ožiljka od BCG vakcine, imao celu noć da se baškari i gosti. Nije nam prvi put da se susrećemo sa ovakvim iskustvom, ali svaki put kada se ono dogodi, nekako se uspaničim. Verovatno me uzburka činjenica koliko je Lajmska bolest, čiji su zaraženi krpelji prenosioci, opasna i surova. Ranije, kada se jednom prilikom krpelj nastanio kod moje ćerke, pre nego sam krenula da ga čupam, prvo sam ga premazivala mešavinom alkoholnog sirćeta i soli, i zaista sam ga uspešno, laganim potezanjem i njegovim okretanjem u suprotnom smeru od smera kazaljki na satu, izvlačila - celog. Naknadno sam saznala da tretiranje napasti sa bilo čime pre čupanja može samo da pospeši izlučivanje što veće količine otrova, ukoliko je krpelj zaražen, pa je ta opcija u novonastaloj situaciji odmah otpala.

Tako krenem ja da čupam krpelja. Kako ne uspevam da ga uhvatim prstima, jer je minijaturan, poslužim se pincetom. Povuci, potegni, okreni, obrni, otkači se krpelj, ali mu glava, na našu nesreću, ostade u detetovom telu. Mesto uboda je, kada smo uočili krpelja, bilo malo crvenkasto, ali na sreću nije bilo koncentričnih krugova koji su pokazatelji da je krpelj zaražen. Nakon njegovog polovičnog vađenja, crvenilo je ubrzo nestalo, ali se glavica i dalje nazirala.

Konsultovala sam se sa našim pedijatrom. Reče da nemamo razloga za paniku, jer ne postoji opominjuće crvenilo na mestu uboda, ali da glava (rilica), svakako treba da se ukloni. Preporučila mi je da najpre pokušamo da je izvadimo sami, pincetom ili sterilnom medicinskom iglom, a ukoliko nam to ne pođe za rukom, da dete dovedemo u dom zdravlja, da sestre to urade. Napomenula mi je da će, ukoliko koristimo iglu, najverovatnije da se stvori ranica, što je i dobro, jer ukoliko tom prilikom ne uspemo da izvadimo glavicu, ona će, kada se ranica osuši, najverovatnije da ispadne sa krasticom. Ukoliko pak ne dođe do toga, doktorka mi je dala jedan fantastičan savet. Da mesto uboda premažem debljim slojem laka za nokte, koji bi, kada se osuši, uspešno sa sobom povukao i rilicu. Reče mi i da ovaj način uklanjanja krpeljeve glave praktikuju mnogi zdravstveni centri, pogotovo na teško dostupnim mestima, kao što je pupak, gde ovi paraziti takođe umeju da se razbaškare.

Dali smo se u akciju. Pinceta nije bila od koristi, pa je morala da radi igla. Iskrena da budem, nije mi bilo nimalo prijatno da kopam po detetovom telu, ali bi mi bilo sto puta neprijatnije da to radi medicinska sestra, dok ja, najjače što mogu, stišćem dete da se ne mrda, pritom ga smirujući, jer sumanuto vrišti. Nakon dva, tri pokušaja, nisam uspela da iščačkam rilicu (verovatno sam trebala dublje da zarijem iglu), napravila sam neznatnu ranicu pritom i rešila sam da tu stanem. Kroz 4-5 dana stvorila se fina krastica, koja je, nakon što smo je iščačkali, sa sobom povukla i ostatke neželjenog gosta. Ovde smo stavili tačku na našu neplaniranu avanturu. Nije bilo potrebe za upotrebom laka za nokte. Ali, ostaje ovo dragoceno saznanje, ukoliko nam se, ne daj Bože, u budućnosti dogodi slična situacija.

Sa doktorkom sam se takođe konsultovala da li je potrebno da krpelja nosimo na ispitivanje. Rekla je da, s obzirom na celokupan razvoj situacije, nema potrebe za tim. Ako nekoga zanima, to ispitivanje vrši Institut za epidemiologiju, sektor za preventivnu medicinu VMA i ova ’’usluga’’ staje, ni manje ni više, nego nepunih 6.000 dinara. Hm, evo još jednog ’’divnog’’ načina naše države za mužu očajnih, zabrinutih roditelja. :(

Da li se vama nekada dogodio krpelj? Kako ste se izborili sa nastalom situacijom? Volela bih da čujem da niste imali ovakvo iskustvo. Ukoliko vam se, ne daj Bože, dogodi, nadam se da će vam ovaj moj tekst koliko, toliko biti od koristi za uspešno uklanjanje ove sićušne napasti parazitske naravi.

Update 27.06.2017. u 14:10h

Nakon deljenja ovog teksta na društvenim mrežama, dobih jedan dodatni, fantastičan savet na ovu temu, pa ga delim sa vama u celosti, u vidu fotografije: 




Update 27.06.2017. u 21:18h

Još korisnih saveta: 



Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

Izvori fotografija odozgo naniže:
1. www.childrensoralcare.ca
2. www.cdc.gov