четвртак, 04. мај 2017.

A koja je tvoja suština (drugi deo)?


Nakon izvesnog zatišja, ovaj put ponovo tragamo za suštinom. U prethodnom tekstu na ovu temu (ukoliko ste ga propustili možete ga pročitati ovde), obraćala sam se mlađim generacijama. Na red su došli oni od dvadeset i kusur.

Kuda biju starije generacije, nekadašnji udarnici i misice, o tome vam pričam.

Mlada majko stuštenog lica, naišli dani kad vremena za sebe nemaš. Imaš utisak da ćes od sada, pa nadalje, celoga veka samo pelene menjati, kašice pripremati, o nejakoj deci se starati? Jer, od jutra do mraka, sve ti se na tome zasniva. Ni kosu ne stižeš oprati, a kamoli istinski sebi se posvetiti, koju knjigu pročitati, ma jednostavno na trenutak odmoriti. Proći će i ti dani, potvrđuju starije majke. Nekada će ti gore pomenuti aktivnosti oko dece biti aktivnosti kao iz bajke, zato se sada trenucima prepusti i dopusti da odrastanje tvojih mališana bude tvoga života divna za pamćenje strana.


Mladi tata, da li si i ti majstor svog zanata, glavom i bradom pravi tata-mata? Da li si divna podrška mami dok bezbrižno odrastaju vaši mališani? Ti bi na fudbal il’ na basket sa ortacima. Povratak kući odmah nakon posla ti nekako ne štima? Ti bi da se kafenišeš, sa pivkanom i pajtašima da druguješ, pa bi da te nakon toga kući čeka spremna, sređena i raspoložena žena? Ti si, čovečuljak, potreban njoj mnogo više no što ti se čini i što će ti ona priznati i možda će smešno zvučati ova poruka tebi, ali druže, odrasti. Sada si porodice jedne glava koja, i kada spava, zaštitnik i podrška treba biti, veća i od najvećeg lava.


Mamice srednjih godina, došlo je tvoje vreme. Vremena za frizera i druge aktivnosti što te srećnom čine sada je na pretek. Al’ sada bi da druguješ sa svojom tinejdžerkom, ali ona svoje drugarice ima. Tata je otišao u pohod na svoje slobodno vreme, a tebi usamljenost postaje breme. Fale ti oni dani kada si morala imati tri para ruku i u istom trenutku bila na ovoj i onoj strani. Produhovi se, draga ženo! Neka ti pisana štiva budu svakodnevica divna. Stvaraj, kreiraj, kreativno se na bilo koji način izražavaj. Voli ono što radiš umesto da do dana današnjeg tragaš da radiš ono što voliš. Trudi se svim silama da uživaš u svakom novom danu i iz najcrnjeg crnila iznedri čepu, svetlu stranu.


Gospodine godina srednjih, ruku ti vrednih, kako prolaze tvoji dani? Da li preferiraš devizu ’’smrkni-svani’’? Da li ste posle posla i nakon ručka ti i krevet najbolji jarani? Da li ti je stomak došao do zuba, pa te ne može prepoznati ni rođena ljuba? U akciju čikice, razmrdaj svoje noge, spasi srce! Ne daj se holesterolu i drugim avetima tvoga doba. U danima svojih najboljih godina podmazuj organe za duboke staračke dane.


Draga bako, ponosna gospođo penzionerko, da li te je gospodin život naučio nešto? Da li uživaš u zasluženoj penziji ili trošiš svoje divne staračke dane na rijalitije koji pršte na sve strane? I umesto da sa unucima šećeš, sa plitkim tv sapunicama se srećeš. Uživljavaš se u sve to kao malo dete, a godine bako lete!


Dekice, tako je veselo tvoje lice. I junačko ti srce. Toliko jako da misliš da svet možeš da menjaš lako. Aktivista si glavni u predizbornim i kampanjama sličnog tipa. Da l’ ne želiš ili shvatiti ne možeš da svet na mladima ostaje? Tebi, dragi sedi deda, dnevna štampa, šah sa drugarima i verni stisak ruke tvoje bake ostaje. Za veselo i zadovoljno srce, veruj dekice, u tvojim godinama, više nego dosta je.


Za kraj, dodala bih samo ovo: suština skriveno, ali spremno, čuči u svakom od nas, treba samo biti sposoban pronaći je i ispoljiti je iz sebe odlučno, smelo, na sav glas!

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica


Izvori fotografija odozgo naniže: 
1. www.lmt-lss.com
2. www.pegasus-centar.rs
3. www.myfaithradio.com
4. www.dreamstime.com
5. www.reference.com
6. www.favim.com

недеља, 23. април 2017.

Kad život napiše surov scenario

iliti Zašto je tako moralo biti?


Posle nezaboravno provedenog odmora i uskršnjih praznika, umesto da sa vama delim divne priče i fotografije, pri povratku kući dočekala me je jedna tužna vest koja me je uzdrmala iz korena. Sa ovog sveta je PRERANO otišla jedna posebna, mlada žena, žena koja je dugo godina bila moj online prijatelj, a koju sam srela samo jednom u životu i koja je pritom ostavila neizbrisiv trag na mene, moja osećanja i moj život. Opaka bolest nije htela da nam njene krupne oči budu sunce nezaboravnih dana, a njen osmeh najlepša pesma koju uvo može čuti. I po ko zna koji put kada scenario ovog surovog gospodina nije lep k'o što može biti, zapitamo se čemu sve ovo i da li je naše bivstvovanje zapravo vredno ičega? Budemo ubrzo svesni činjenice da se mora dalje iako rane na srcu ostaju zauvek i da, zarad izgubljenih ljubavi, razgovora, zagrljaja i svega ostalog proživljenog sa onima kojih više nema, mi moramo nastaviti dalje, sa verom u Boga i bolje sutra. 

Da od svakog novog dana treba uzeti apsolutno sve ono što nam on nesebično pruža i da kroz život treba gacati kao da nam je svaki dan poslednji, o tome vam pričam



Ni najvidovitiji vidovnjaci pretpostaviti ne mogu šta nosi sutrašnjica. Čime nas sve čarobnim može darivati i šta nam sve veliko i voljeno može oduzeti. Oni koji su, nažalost, već doživeli gubitak nekog srcu dragog bića, najbolje će razumeti šta želim da kažem. Mislila sam se dugo da li da ovo napišem, ali život je jedno veliko ništa. On je kao parče ispisanog papira koje samo jednim pokretom ruke može biti surovo zgužvano i bačeno u plamen, tako raspoložen za proždiranje. Zapitam se nakon toga, da li je vredno truditi se? Da li je vredno boriti se i nastojati za boljim sutra, žudeti da se dočekaju bezbrižni snovi i ista takva jutra? Prvo pomislim, nošena još uvek skorašnjim događajem - ma kakvi! Zašto se uopše truditi kada uglavnom odlaze oni najbolji, najduhovitiji, najsrčaniji. Zašto se boriti kada odoše najveći borci i optimisti? 

A onda, kao da me nešto ošamari. Onako najjače! Pa upravo iza takvih, gore pometutih, ostaje ono zarad čega se vredi boriti! Ono kroz šta večno živi prerano izgubljeni dragi stvor. I ostaje izrečena ili neizrečena molba tog dragog stvora da se gura dalje iz petnih žila, jer život oduzme, ali potom mnogo toga zna i da da. Pisah o tome u postu I kad je teško, život je lep. I ona je imala komentar na ovaj moj nekadašnji tekst. Delovalo je da se izvukla iz svega, da će proći izvesno vreme i da će sa ponosom moći da kaže: gotovo je, pobedila sam suturu koja mi se uvukla u telo! 

Od pre neki dan ipak više nije sa nama. Iako je imala žarku želju da punim srcem nastavi dalje, još moćnije i nezaboravnije, iako su iz nje isijavale najživopisnije boje života, sivilo bolesti je ipak izvuklo duži štapić. Bez obzira na sve, otišla je kao najveći pobednik! Ostao je njen najlepši osmeh, da se pamti. Ostali su njeni mladeži na licu, da zapečate tvrdnju da se, bez obzira na sve, hrabro mora ići dalje. Ostale su bistre oči koje osvetljavaju mračne puteve. I ostala je jedna mala plava loknica, najčistije duše. Tj. ostala je ona i zauvek će biti tu sa nama! 



Ovaj tekst je posvećen njoj. Napisan iz duše, protkan najiskrenijim osećanjima. Iako mi je srce sada stegnuto k'o najčvršća pesnica, iako knedle u grlu ne prestaju da nadolaze, ja sam srećna. Srećna sam jer mi je život podario jedno divno poznanstvo. Još divnije iskustvo. Srećna sam jer je osećam ovde pored sebe. I u nešto sam potpuno sigurna - ona odlaziti neće!

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

Izvori fotografija odozgo naniže:
1. autorska
2. autorska

субота, 08. април 2017.

The Versatile Blogger Award


Moj blog je nedavno, a od strane koleginice Sanje sa bloga Um, drum i ostalo, između ostalih divnih i inspirativnih blogova, nominovan za blogersko takmičenje Versatile Blogger Award. Iako sam u početku razumela da se takmičenje odnosi samo na blogere koji pišu u WordPress-u, vidim da su se u uključili i oni sa Blogger platforme, pa je red da se i ja odazovem. 

Koje su propozicije za učestvovanje u ovom takmičenju i kako sam ja odgovorila zadatku, o tome vam pričam

Potrebno je: 

1. zahvaliti se kolegi blogeru čija vas je nominacija podstakla na ovaj post
2. nominovati do 15 blogova (može manje, ali ne i više) i obavestiti ih o nominaciji
3. podeliiti sa svima, ni manje ni više, nego baš sedam činjenica o sebi
4. objaviti sliku nagrade u svom tekstu, kao i ova pravila



Pa da krenemo. :) 

Hvala na nominaciji draga Sanja! Ukoliko niste upoznati sa umećem pisanja i izražavanja ove blogerke širokog srca i avanturističnog duha, odlazak na njen blog Um, drum i ostalo dokazaće vam da mnogo toga propuštate u svom životu. Nedavno sam na svom blogu apelovala sa tekstom ''Alo majstore, pazi na bajkere'', a za sve vas koji baš i ne razumete taj odnos koji imaju čovek i motor, Sanja ga opisuje na najverodostojniji način u svom teksu Strast čoveka i mašine. Pa hajde da, pored ovog takmičenja, malo i podižemo svest na ovu temu, sigurno neće biti na odmet!? :) 

Činjenice. Šta izdvojiti, dvoumila sam se, a da se predstavim u finom svetlu. Ono što me ispunjava, zapravo me najlepše predstavlja, zaključih. Lista sledi:

1. Izražavanje u stihovima, posebno sricanje akrostihova, uža mi je specijalnost. :D Moj dan na letećem ćilimu odličan je pokazatelj kako izlazak iz surove svakodnevice, a zahvaljujući nekoj od ličnih sposobnosti ili afiniteta, može da bude itekako produktivan i delotvoran za dušu. 

2. Rukotvorac sam od najranijih dana, a Wonderland by Milica je sa svim mojim rukotvorinama facebook strana. Doduše, u poslednje vreme sam, a zbog drugih životnih obaveza, malo manje vredna, tj. stvaram samo po porudžbini.

3. Srećna sam i ponosna mama, svoje detinjstvo ponovo proživljavam kroz svoju decu koja, iako nekada iz takta znaju da izbace, elanu i optimizmu u mom životu najviše znače.

4. Obožavam da slušam Radio 202, naročito emisije ''Oblak u bermudama'' utorkom uveče, ''Prosto ko pasulj'' subotom popodne i ''Klincijadu'' nedeljom pre podne, kada s punom pažnjom načuljim uši u paketu sa svojim mališanima. 

5. Radosna sam k'o malo dete kada me put nanese u neki second hand shop iliti na buvlju pijacu. Eh, kakve su to riznice svega i svačega za onoga ko ume da se snađe u ovakvom ambijentu. :D 

6. Fotografija mi je još jedna velika ljubav. Još uvek je sve to na nivou amaterizma, ali dušu hrani samo tako. Jedna od omiljenih mi fotografija, nekoliko puta nagrađivana, sledi u nastavku: 


7. I pod sedam, a kao uglavnom svako žensko, pored onih istinskih, i kozmetika mi je jedna od najbojih drugarica. I to još od malih nogu kada sam od mame kraduckala karmin i zamazivala se do ušiju misleći da sam najlepša na svetu. 

A za kraj, ispunjavanje pravila broj dva. Neću nominovati one blogove za koje znam da su već nominovani, iako mi svakodnevno boje dane. Nominujem spektar kreativnih ljudi čije me ispisane reči u online formatu inspišu, podstiču, ispunjavaju, kvalitetno informišu i po meni, nekom posebnom autentičnošću odišu, a za koje mislim da se još uvek nisu uključili u ovo putešestvije. 

1. Sreća je zdravlje
2. Moj Šminkeraj blog
3. One light shot
4. Imam nešto da kažem
5. Jovanin Kutak - Blog
6. Maminsvet
7. Hofmanaginica 
8. Prirodna kozmetika blog
9. HealthAlt
10. Made by Mama
11. Kapege
12. Mamino vreme
13. buvljakuša. 
14. Magični svet lepote
15. Pepeljuga s' juga

Znam da sam sigurno propustila neki blog vredan pažnje. Ali, pošto i ne može više od 15 nominacija, čekam neku drugu priliku da ispravim grešku ukoliko zaključim da se iskrala.

Još jednom, hvala Sanja. <3 I hvala ovom blogerskom svetu za sve izazove i avanture u koje nas nesebično baca. Ja uživam, da se razumemo! :) 

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

среда, 29. март 2017.

Patuljak Grozden otkriva proleće


Kako se jedan maleni, radoznali patuljak upoznaje sa prolećem, o tome vam pričam u ovoj priči za laku noć. 

Na kraju divnog, toplog leta, kada ukusno grožđe vinogradima dođe k'o neka kruna, rodi se jedan maleni patuljak. Zbog ukusnih kuglica grožđa koje su tada vladale patuljastim trpezama, dadoše mu ime Grozden.


Bio je to jedan veseli, radoznali patuljak. Nije prestajao da zapitkuje i istražuje. Nije se zaustavljao u svojim čarobnim igrarijama. Non-stop je pevušio neke milozvučne izmišljene pesmice. Inspirisalo ga je šuštanje suvog lišća kada ono s jeseni zameni travnati tepih. Tada već gole grane otvarale su mu neke drugačije vidike i podsticale ga na nova razmišljanja. A ni slutio nije šta ga tek čeka kada dođe proleće! Mama mu je jednom prilikom spomenula zimu i vrlo dobro je zapamtio njeno upozorenje: ’’Tokom zime nije preporučljivo da patuljci izlaze iz svojih domova, koji su se nalazili na samom dnu gorostasnih šumskih stabala, jer je postojala opasnost da gladni vukovi i druge životinje lako opaze njihove jarko crvene kapice i k’o šumsko lišće zelene pantalonice. Najsigurnije bi im bilo da u krugu svoje porodice uživaju u toplini malenih skrovitih domova sve dok se ne otopi sneg i ne grane proleće.’’

Tako je i bilo. Patuljci ne promoliše svoje purpurne nosiće dok god su kroz svoje prozore videli sneg. Svojim vrednim ručicama i sprećušnim nožicama, tokom leta i jeseni, obezbediše dovoljno ukusne hrane za celu zimu, pa su malo, po malo, nešto grickali i pritom uživali u nestvarnim pričama koje je tako posebno pričala baka patuljak.

Krajem februara meseca odluči proleće da stupi na scenu. Patuljasta porodica to ne bi ni primetila da ne beše Grozdena. Ugledao je mališančić nešto sebi totalno strano. Neko maleno drvo sa zelenom stabljikom, a belom krošnjom. Kako je bio poslušan dečačić, nije bez pitanja potrčao napolje da sazna o čemu se radi. Informisao se najpre kod bake. Kada joj je opisao šta je video, patuljčica se veselo nasmeja i reče: ’’Ooooo, dragi moj mališa, pa to je moja imenjakinja. Sede glave i pognuta upravo kao ja, zove se visibaba. 

Ovaj divni cvet vesnik je proleća. Čim on promoli svoju glavicu na površinu, znači da će uskoro da nastupe sunčani i topli dani. Znači da će priroda da se probudi!’’

’’A kako to bako da se probudi? Kako to priroda spava?’’ - radoznalo će Grozden.

’’Priroda se tokom zime odmara, drago dete, baš isto onako k’o što odmaramo i mi, patuljci. Spava i sneva cvetne, prolećne sne, sve do onog dana dok se hrabra visibaba prva ne probudi i dok ne vikne na sav glas: BUĐENJE! STIŽE NAM PROLEĆE! I, verovao ti meni ili ne, od tog uzvika i drveće, i cveće, i trava,... sve počne da se budi. Pazi kad uzvik čuju i ptičice koje su s jeseni otputovale na jug u toplije krajeve! Čim im on dopre do ušiju, eto ih nazad u naš svet. Da se druže sa vedrim nebom, da druguju s bubicama, trčkaraju s vevericama!’’

’’A kako zapravo izgleda to proleće bako? Kako da ga ja prepoznam? Šta od njega mogu da naučim i saznam?’’

’’Proleće su pupoljci Grozdene. Proleće je bubamara, naša prijateljica stara.




Proleće su oči širom otvorene. Proleće je najlepši cvet i miris koji te, iako nemaš krila, tera na let.



Proleće je sunce i puno srce. Proleće je trčkaranje do mile volje. Proleće je riznica elana i dobre volje. Prepoznaćeš ga lako, to može svako! Kroči veselo, mališa, kud te noge nose, umij se kapljicama prve jutarnje rose, udahni vazduh punim plućima, jer proleće mnogo toga da ti ponudi ima. Ono ti sprema povrće, mmmmm, da poližeš prste i voća brojne vrste. Ono te mami i zaista uči mnogo čemu. Proleće ti poručuje da od novih stvari ne treba da imaš tremu. Da su novi počeci zapravo nove pobede. Da je život jako lep iako možda to nekada ne izgleda tako. Uči te da budeš slobodan i uvek razdragan. Uči te da se smeješ. Da se uvek raspoložen budiš. Uči te da budeš human i uvek pružiš pomoć onome kome je zaista potrebna. Proleće ti poručuje da je drugarstvo zapravo najlepši cvet. Cvet iz kojeg se kasnije rađaju mnoge druge ljubavi. Mašta je takođe plod proleća. Jer, dok proleće traje, mašta nam najposebnije doživljaje daje. Proleće je kućica na drvetu i šator u bašti. Proleće je divno gnezdo, na krovu kuće, jednoj lasti. Proleće je tobogan i klackalica, proleće je zagonetka za otkrivanje laka, proleće Grozdene moraš natenane da doživiš, ne može tu ništa na brzaka!’’

Grozden će na to: ’’A kada bako ja sa prolećem mogu da se upoznam? Jako sam nestrpljiv! Ne mogu svoju radoznalost da obuzdam!’’

’’To pitanje sam htela da čujem milo moje dete!’’ - reče baka. ’’Sad lezi u krevet da najlepše sne snevaš. Ccccc, stavi ruku na usta kada zevaš! :D A sutra ćemo, zorom ranom, najpre sa visibabom da se upoznamo. Pa put pod noge, ja i ti u duetu, idemo da na najlepši mogući način doživimo našu prolećnu planetu!’’

Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

Izvori fotografija odozgo naniže:
1. www.deviantart.com
2. autorska
3. autorska
4. autorska
5. autorska

субота, 25. март 2017.

Alo majstore, pazi na bajkere!


Iskrena da budem, uopšte nisam neki pasionirani ljubitelj dvotočkaša, ali živeći već dugo godina sa nekim kome su motori način života, i ja sam ih nekako zavolela. Ali, u ovom postu ne želim da vam pišem o tome zašto treba da volite ili ne volite motocikle i sl., ovaj post je apel na sav glas, svakom od nas, da treba da obratimo pažnju na motocikliste oko sebe, jer su i oni ravnopravni učesnici u saobraćaju kao i svi mi ostali pešaci i vozači automobila, autobusa, kamiona,...

Kako da udruženim snagama i čistom svešću utičemo na bezbednost u saobraćaju i kako da shvatimo da su bajkeri isto što i bilo koji drugi vozači, samo u znatno nebezbednijoj poziciji, o tome vam pričam.


Bajker ne postaješ s godinama, kao bajker se rađaš. To sam nekako znala i ranije, kao klinka, posmatrajući one velike, bradate čike na strašnim motorima čiji zvuk para uši. Overila sam ovo saznanje kada je sudbina, iliti šta već, odlučila da moj životni saputnik, anđeo čuvar i vitez, ali na motoru umesto konja, bude upravo ’’strašni bradati bajker.’’ I neee, nisam se uplašila! :D Dobih još jedan pečat na tvrdnju da su bajkeri divni ljudi čiste duše i velikog srca koje u ritmu klipova njihovog dvotočkaša kuca. Ljudi od krvi i mesa kojima je život mio i koji u samo jednoj sekundi nepažnje može da visi o koncu. Neće biti na odmet da navedem i činjenicu, koje verujem mnogi učesnici u saobraćaju nisu ni svesni, da su motocikli, ma koliko delovali moćno, u stvari jako nestabilne mašine. Čak i najmanji kontakt sa drugim vozilom, kao i razni suvišni elementi tipa blata, rizle i sl. na putu, mogu da prouzrokuju pad i lakše i teže povrede vozača. Kako navode iz Asocijacije za bezbednost motociklista, od 4 saobraćajnih nezgoda koje dožive bajkeri, 3 nezgode su sa automobilom, a razlog je uglavnom taj da vozač automobila nije video motor. A evo i crne statistike u našoj zemlji vezane za ovu grupu aktera u saobraćaju.  Od 2006-2016. godine poginulo je više od 1000 vozača dvotočkaša. Što znači da u proseku na svaka 4,5 dana pogine po jedan vozač. Šta su sve razlozi ovih ružnih brojki, sigurno se pitate?

- Motociklisti su najugroženija kategorija u saobraćaju.
- Vozačka kultura u našoj zemlji je na relativno niskom nivou.
- Ne nošenje zaštitne opreme itekako je rizičan slučaj.
- Nedovoljna edukacija novopečenih motorista još jedan je razlog.

A onda se nameće i pitanje: kako mi, kao pojedinci, možemo da utičemo na sve ovo?

Sigurno ste primetili kako se, sa dolaskom toplijih dana, broj motociklista na putevima znatno povećao? Oni su ovaj period željno iščekivali i zato im dozvolimo da uživaju u svom zadovoljstvu i naletu adrenalina dok jašu svoje paklene mašine. Ne pretičite motocikliste, vi ostali vozači, pogotovo ne sa njihove desne strane, što najčešće i radite! To što je njihovo vozilo uže od vašeg, ne daje vam dovoljno prostora da možete da se šepurite po kolovozu. U velikom broju evropskih država, ispred semafora postoji prostor od 4-5 metara, predviđen za motocikle i skutere, a zaustavna linija za automobile je iza. Zahvaljujući ovome, motocikli mogu da krenu prvi, kako ne bi bili ugroženi prilikom prestrojavanja automobila nakon što se upali zeleno svetlo. Dok se kod nas ne poradi na ovome, dovoljno je da budemo koncentrisani i oprezni prilikom prestrojavanja i ne bi trebalo da bude problema. Da, oni imaju kacigu i ’’punu ratnu opremu’’ na sebi, ali svi ovi neophodni prateći bajkerski elementi mogu samo da ublaže povrede ukoliko, ne daj Bože, dođe do pada, ali ne i da ih spreče.

Naiđoh pre neki dan, među nekim mojim papirima, na flajere koje je dobio moj muž na otvaranju moto sezone, ne tako davne, 2012. godine. Da sad ne bih prepisivala veoma bitne činjenice koje se na njima nalaze, uslikala sam ih za vas. Pa pogledajte šta sa tih flajera imaju da vam poruče bajkeri i koje su sve to slabosti, a koje prednosti motora kao prevoznog sredstva.





Najbolje bi bilo da shvatimo da je ovo vreme paklenih vozača i umesto da se zgražavamo nad njihovom pojavom, a da ih pritom ne primećujemo, krenimo da ih posmatramo drugim očima. Provozajmo se sa nekim iskusnim bajkerom na motoru. Oni uvek imaju rezervnu kacigu. Osetimo upečatljivo zadovoljstvo koje vožnja motorom donosi. I verujte mi na reč, vožnja od nekoliko minuta ostaviće utisak na vas kao da ste bili na putu oko sveta!

Možda je naslov ovog teksta trebalo da glasi: ’’Hej narode, pazi na bajkere!’’ Ipak, neka ovo ostane upečatljiva poruka za kraj. I bila bih vam više nego zahvalna kada bi ovaj tekst doživeo svoju podelu i na vašim društvenim mrežama, a u cilju što efikasnijeg dizanja svesti u ovoj oblasti. Unapred hvala!


Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

Izvori fotografija odozgo naniže: 
1. www.sacbee.com
2. autorska
3. autorska
4. autorska
5. www.wallpaperup.com

понедељак, 20. март 2017.

La Roche-Posay micelarna voda Ultra - Osetljiva koža

Nedavno sam na FB stranici La Roche-Posay dobila priliku da učestvujem u akciji “Isprobajte i recenzirajte nove Micelarne vode ULTRA”. U ekspanziji micelarnih čistača, postala sam njihov veliki obožavatelj i redovan korisnik, jer mojoj osetljivoj koži, tokom čišćenja, mogu da pruže upravo sve ono što su joj nekadašnji sapuni ili tonici oduzimali. E sad, naići na onu pravu micelarnu vodu koja stopostotno odgovara tvojoj koži, koja je nimalo ne iritira, koja ne nadražuje oči i koja joj donosi samo blaženstvo i mekoću, u moru čistača, zaista nije bilo nimalo lako. Ja sam svoju micelarnu vodu pronašla.
Kako sam imala sam tu sreću da budem jedna od 90 odabranih koja će, u mom slučaju, testirati La Roche-Posay micelarnu vodu Ultra za osetljivu kožu i kakva su moja iskustva nakon jednomesečnog korišćenja, o tome vam pričam.


Neću da preteram ako kažem da se ova micelarna voda u mom slučaju pokazala savršeno. Ako vam je koža osetljiva na promene vremena, ako je povremeno karakterišu suvi pečati, iznenadne akne i ukoliko nakon čišćenja biva nadražena, zategnuta i sklona crvenilu, La Roche-Posay micelarna voda Ultra je čistač koji će nesumnjivo odgovorati i vama.


U nastavku delim sa vama 4 situacije u kojima mi se La Roche-Posay micelarna voda Ultra za osetljivu kožu pokazala neuporedivo boljom u odnosu na prethodni micelarni čistač koji sam koristila.
1. Izraz ‘’kao rukom odnešeno’’ postao je stvarnost. Ako na licu nemate veliku količinu šminke, samo jednim prelaskom tupfera, nakapanog La Roche-Posay micelarnom vodom Ultra za osetljivu kožu, preko očiju, skidate sve sa njih. Podrazumeva se da se malo morate posvetiti čišćenju ako skitade neku jaču sminku ili vodootpornu maskaru, ali uglavnom, računajte da će vam u proseku biti potrebno 2-3 tupfera manje u odnosu na situaciju kada ste lice čistili drugom micelarnom vodom.
2. Ova micelarna voda vas ne ‘’daruje’’ nadraženim očima i iritiranom crvenom kožom nakon čišćenja. Znači, nećete doživeti ono neprijatno peckanje očiju, niti imati potrebu da se nakon čišćenja lica dodatno umivate. La Roche-Posay Ultra za sobom ostavlja savršenu čistoću i prijatan osećaj blaženstva i mekoće na licu.
3. Još jedan razlog zbog kojeg sam izuzetno zavolela ovu micelarnu vodu je taj što me je rešila neprijatnih akni koje u poslednje vreme znaju da mi se dese u periodu PMS-a i za vreme ciklusa. Kao tinejdžerka nisam uopšte imala problema sa aknama, pa me njihovo prisustvo sada, u 30+, izuzetno neprijatno iznenađuje. Ali prethodnog meseca, za vreme korišćenja La Roche-Posay micelarne vode Ultra za osetljivu kožu, em što se akne nisu pojavile, em mi je koža imala izuzetno zavidan ujednačen ten. Milina!
4. La Roche-Posay micelarna voda Ultra  na moju kožu ima izuzetno blagotvorno dejstvo. Pokazala je svoje vrline na mom licu i nakon depilacije nausnica, gde mi je inače u narednih nekoliko sati posle ovog tretmana koža na tim mestima jako crvena, izuzetno osetljiva i bolna. Prizvala sam u pomoć, sada već omiljenu mi, micelarnu čarobnicu i doživela prosvetljenje kada mi je nakon depilacije koža ostala takva kakva jeste, bez ijedne jedine promene na sebi.
Zbog svega navedenog, s moje strane ide jedna akademska desetka za La Roche-Posay micelarnu vodu Ultra za osetljivu kožu i uverena sam da će ona biti i ostati na tronu mojih obožavanih kozmetičkih preparata još dugo, dugo godina.
Da li ste vi imali priliku da isprobate ovo zadovoljstvo za kožu i kakva su vaša iskustva?
Pozdravljam vas do narednog posta,
Milica

четвртак, 16. март 2017.

Može li tata da bude mama?

iliti Pet situacija u kojima tata ne bi trebalo da se razlikuje od mame


Složićete se da je svaka majka svome detetu jedna, jedina i neponovljiva i da uzajamna ljubav između ova dva bića, ma koliko se o njoj pisalo, prosto ne može da se opiše rečima. A verujem da ćete se složiti i da su tate u mnogim životnim situacijama što nepravedno, što dobrovoljno, zapostavljene.

U kojim to životnim situacijama tata, kao persona, ne bi trebalo da se razlikuje od mame, o tome vam pričam.


Generalno, tata se od mame razlikuje jedino po tome što ne može da rodi i da doji dete. Ali, mnogi očevi zbog svoje nespretnosti, nezainteresovanosti ili zbog furanja glupog stava ’’to je sve obaveza majke’’, ne učestvuju u mnogim aktivnostima tokom odrastanja svojih mališana, samim tim uskraćujući sebi i deci mnoga divna iskustva i opterećujući mamu i onda kada ona to ne mora biti. 
U nastavku delim sa vama pet situacija gde i tata može biti mama.

1. Tata ne treba da se razlikuje od mame kada je čuvanje dece u pitanju. Bilo da mama doji dete ili ne, bilo da je to na kratko ili na duže vreme, tata sa detetom ili decom treba da stvori odnos da ona bukvalno ne osete nedostatak majke kada ona nije tu. Da to nije ona situacija, jednom u godinu dana, kada mama prethodno sve mora da mu nacrta što se tiče hranjenja, oblačenja i svega ostalog vezanog za dete. I da tata ne mora da je zivka na svakih pet minuta sa dodatnim pitanjima, pritom zahtevaljući iscrpna objašnjenja. I mame su dosta krive zbog ovakvih stvari, jer gledaju da se ne dovode u ovakve situacije odsustvovanja od kuće bez dece, ali kad tad one će se dogoditi, to je neminovno.


Dogodilo mi se jednom davno, kad još nisam ni bila mama, da prisustvujem događaju u kojem je učestvovala jedna tročlana porodica. Naime, mama je na kratko trebala sa mnom da skokne do obližnje institucije da sredi neku papirologiju, a tata je trebao ispred same zgrade da pričuva svoje dete. U zgradi se nismo zadržale ni pet minuta, tata je zabrinuto zvao mamu da odmah dođe, tipa dete više ne želi da bude bez nje. Na šta je ona u momentu sve napustila i izjurina napolje. Ni tada mi nije bio jasan ovaj događaj, a naročito sada, kada lično ni sekundicu ne moram ni o čemu da brinem od onog momenta kada moja noga iskorači van praga porodičnog doma.
Zato je moja iskrena preporuka svim mamama da dozvole tati da se samostalno stara o detetu od njegovog najranijeg detinjstva. Time dete i sa tatom od početka stiče prisan odnos koji kasnije, iz godine u godinu, biva samo jači.

2. I tata, isto kao i mama, treba da zna kako i šta da pripremi svom detetu za jelo, bio on kulinarski nastrojen ili ne. Kao, zna se, žene su u kući zadužene za kuvanje, ali gde je zapravo ispisano to pravilo? U mojoj kući moj suprug podjednako kuva kao i ja, čak ako ne i više od mene i vrlo dobro zna šta naša deca najviše vole da jedu. I kad me neke obaveze neplanirano odvoje od kuće, uvek kada se vratim dočeka me miris nekog ukusnog jela, sita i zadovoljna deca i veseli osmesi njih troje. Neprocenljivo!


3. Tata treba da zna gde stoje dečije stvari i ma koliko mu delovalo teško, mora da nauči da razlikuje odeću koja se nosi po kući od one koja je za vrtić, školu ili bilo kakav drugi izlazak. Mnogo puta sam doživela da mi se mame žale da su crvenele od sramote prilkom uzimanja deteta iz vrtića ili škole, a kada su videle u šta je dete tom prilikom obučeno. Naravno, tog dana ih je tata dovodio u kolektiv i naravno da nije primetio tu groznu fleku od voća na majici koja para oči i pantalone za koje je mama planirala da ih dete nosi tokom leta kao bermude, jer su samo za jednu zimu detetu postale vidno kratke. Odakle li ih tata samo iskopa!? :)


4. Uopšte nije sramota da tata gura kolica i da samostalno izvodi klince u šetnju. Baš zbog toga što mame imaju više vremena za ovaj vid aktivnosti, ne mora da znači da su uvek raspoložene za nju. Možda bi im više prijalo čitanje odlične knjige u miru i tišini, da ne mora na svaku pročitanu rečenicu da opominje, ustaje, dodaje, opslužuje. Da joj se bar nekad sa pisanim štivom ne mešaju dijalozi iz svakodnevnog života, pa da ne zna šta je pročitala, a šta doživela i da ne bude posle da je glavni junak knjige išao da piški na nošu i otimao se sa svojim kolegom baš oko te jedne jedine igračke, pored malih milion drugih.


Pa, dragi očevi, izvedite pokatkad sami svoju decu u šetnju, priuštite svojoj lepšoj polovini slobodno vreme koja će ona iskoristiti kako joj duša ište, verujte, ovakav predah će prijati i vama, ne samo njoj. Vratićete se kući kod zadovoljne, raspoložene žene, spremne na nove pobede. ;)

5. Odlazak u krevet sa tatom zna da bude itekako zanimljiv, da li to znaju i vaši klinci? Svaki tata ima divne avanturističke priče iz vojske ili drugih životnih pustolovina i u najinteresantnije zvukove mu se pretvara glas kada čita dijaloge iz neke dečije knjige. A posle ovakvih priča, deca ne mogu, a da ne utonu u najdivnije snove. Za to vreme mama može da se, posle uglavnom napornog dana, opusti u toploj kupki, da odgleda neki film ili radi bilo šta drugo što je, pored dece, čini srećnom.


Pa mame, kakvi su očevi vaše dece? Uklapaju li se u gore pomenute aktivnosti? Ukoliko ne, da li ste pokušale da ih uključite u neku od njih, ili sve oko dece prepuštate svojoj malenkosti? A gde ste tu vi?

Što se mene lično tiče, otac moje dece se, u brizi oko njih, ni po čemu ne razlikuje od mene. I jeste da je na svetu jedna majka, ali jedan je i otac, heroj odrastanja svakog mališana i čvrst oslonac u kasnijem životu. U to ime, živeli svi očevi na svetu! Oni tako moćnom čine dečiju čarobnu planetu!


Pozdravljam vas do narednog teksta,
Milica

Izvori fotografija odozgo naniže:
1. www.entwistlepower.com
2. www.afrigeprimary.weebly.com
3. www.goodtoknow.co.uk
4. www.kurir.rs
5. lična arhiva
6. www.usseek.com
7. www.pinterest.com